Četvrta žrtva Belivukovog klana ubijena pre 4 godine: Mitića oteli usred dana, pa ga odveli u kuću u Ritopeku

On je 10. avgusta nestao bez traga, a u javnosti se, nekoliko dana kasnije, pojavila njegova fotografija jer je porodica pokušavala da ga pronađe, ne znajući da je ubijen, a naročito ne da su ga likvidirali pripadnici organizovane kriminalne grupe.

Mitić je kobnog dana trebalo da se nađe sa sestrom, ali se nikada nije pojavio.

Tek dve godine kasnije, u junu 2022. godine, tada već uhapšenim članovima klana na teret su, podizanjem nove optužnice, stavljena ubistva Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića.

Mitić je, prema navodima optužnice, tog 10. avgusta najpre odvezen u restoran na stadionu Partizana, gde je mučen. Na fotografijama sa stadiona koje su puštene u javnost vidi se da Mitić isprebijan sedi na kauču, a da su sa njim u prostoriji Veljko Belivuk i okrviljeni saradnici Srđan Lalić i Bojan Hrvatin.

Kako može da se vidi iz presretnute komunikacije sa kriptovane aplikacije "Skaj", Belivuk i Miljković sumnjali su da ih mitić prati i opservira, što je on i priznao nakon mučenja i dodao da je to radio zajedno sa Lazarom Vukićevićem, kog je pokušao da ubije Vračarski klan, da bi mu glave naposletku došli Belivukovi ljudi.

Nakon mučenja na stadionu, Mitića su prevezli u kuću u Ritopeku, gde su ubijali svoje žrtve, a tamo su mu odsekli prst i udavili ga, da bi potom njegovo telo samleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa koju su koristili kako bi se otarasili dokaza. Ostatke tela spakovali su u džakove i prosuli u Dunav.

Čestitao članovima klana

Pripadnici klana su posle zločina razmenjivali poruke preko aplikacije "Skaj", verujući da policija ne može da presretne tu komunikaciju. Kada su oteli Mitića, Belivuk je čestitao svima koji su učestvovali u "akciji".

"Svaka čast svima", poručio je Belivuk na njihovoj grupi za dopisivanje.

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić, koji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i dobio manju kaznu u zamenu za informacije, ispričao je pred sudom kako je izgledalo ispitivanje i ubistvo Mitića. Kako je rekao, poslednji je stigao u kancelariju u sklopu bunkera koja je imala blindirana vrata, dva televizora i video nadzor, sto, komodu i garnituru. Video je lice na garnituri, koje je bilo vidno prebijeno. U pitanju je bio Mitić.

- Ispitivanje je poodmaklo, već im je dao "Skaj". Rekli su da je priznao da je učestvovao u pratnji, da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka brišem snimke sa kamera iz prostorije i isključujem da ne snimaju dalje. Kasnije brišem i snimke sa kamera stadiona. Odredio je Miloša Budimira i mene da to lice odvedemo u Ritopek. Vezali smo ga lisicama. U Ritopeku nas dočekuje Vlade Draganić, a na stadionu uništavaju garnituru i uklanjaju tragove krvi - objasnio je Lalić.

Mitića su uveli u skrivenu prostoriju, gde su nastavili da ga ispituju.

- Pričao je nepovezano, lagao nas. Rekao je da radi za Vukićevića, da mu je on dao 500 evra za angažman, da mu je još u zatvoru kupio patike, da mu je iznajmio vozilo. Miloš Budimir i ja smo loše reagovali na to. Uzeo sam armiračka klešta i znječio sam mu mali prst na desnoj nozi, a Budimir ga je udario građevinskim čekićem u levo koleno i napravio otvorenu ranu. Nije ni jauknuo, pa smo mislili da je pod dejstvom nekih droga. U cilju ispitivanja smo ga tukli drvenom štafnom dužine oko metar - dodao je.

Kako je objasnio, Draganić je rekao da se sve privodi kraju, a Lalić i Budimir su mu obmotali strujni kabl dužine jedna i po metar oko vrata i vukli svako na svoju stranu.

- Kad je počeo da se otima, lice mu je pomodrilo. Uzeli smo kadu, stavili mu glavu iznad kade i Miloš Budimir mu je mesarskim nožem odsekao glavu. Prerezao je vrat s leve ka desnoj strani, poteklo je mnogo krvi. Ne znam kad je tačno nastupila smrt - rekao je Lalić.

Sutradan su uništili Mitićevo telo. Budimir je sačinio i neke fotografije, kao i dan ranije. Tela su se rešili na isti način na koji se to i pre i posle radilo. Spakovali su ostatke u džakove i izručili ih u reku.

Hrvatin hladnokrvno govorio o ubistvu

Okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin je tokom odgovaranja na pitanja optuženog Marka Miljkovića rekao da niko od njih nije poznavao Mitića pre otmice, ali da su znali da je u pitanju "čovek Lazara Vukićevića".

Takođe je opisao prizor koji je zatekao na stadionu, a potom i ubistvo Mitića.

- Miljković preko aparata Nikole Mitića priča na glasovnu poruku sa Lazarom Vukićevićem. Govorio je da su nekad bili dobri, a da je sada sa Šarcem i smećem škaljarskim, a Vukićević je rekao da je sam za sebe i dodao "jurićemo se". Pitao je šta će biti sa Mitićem i rekli su mu da će ga pustiti. Trebalo je da ga čuvam u trećoj smeni, ali su posle rekli da ne treba i ubili su ga tokom noći. Smejali su se. Rekao sam da tako oni misle na mene. Rekli su da kad jednog ubijemo, dođe još četiri. Trebalo je da učestvujem u uklanjanju Mitićevog tela - dodao je.

Hrvatin je rekao da je Mitić ležao na stomaku sa lisicama na rukama, kao i da se videlo da je maltretiran i tučen i da je bio između crne i plave boje, već je nastupila mrtvačka ukočenost.

- Slušao sam šta mi objašnjavaju, šta treba da radim. Na zemlju su stavljali deblji najlon, a okolo kao kesa za đubre, samo malo kvalitetnije. Od početka vrata bi krenuli, sa spoljne strane postavljamo najlon, prebacujemo preko kanapa koji je okačen na kuke na plafonu. Sve ide tako okolo. Kod metalnih vrata je bio ulaz i izlaz iz najlona u kom smo uništavali pokojnikove ostatke. Draganić nije učestvovao u komadanju pokojnog Mitića. Miloš Budimir mi kaže da zasecam na određenim delovima tela, počevši od nogu, od Ahilove tetive i da zasecam rezove do gluteusa, da Lalić lakše sekirom može da preseče kost. Budimir je pripremao delove za mlevenje u mašini - dodao je, a potom do najsitnijih detalja opisao način na koji su se rešili tela Nikole Mitića i dodao da ni u jednom momentu tokom celog procesa nije imao utisak da će da mu pozli.

"Malo smo ga ubili"

Pre nego što je suđenje Belivukovom klanu počelo iz početka zbog promene sudije, poruke klana sa kriptovane aplikacije "Skaj", dobijene putem međunarodne pravne pomoći od Republike Francuske, čitane su i puštane u sudnici Specijalnog suda, a u njima su članovi glana, između ostalo,g razgovarali i o Mitiću.

Dok u nekim porukama pripadnici klana razmenjuju planove, u drugim se čuje kako, kako navodi optužnica, Veljko Belivuk ispituje Mitića, kao i udarci u pozadini.

U porukama se čuje da Belivuk pita Mitića ko ga je poslao da ih prati i preti mu da će ga ubiti, dok Mitić odgovara da ga je poslao Lazar Vukićević, za kog tužilaštvo navodi da je peta žrtva klana.

- Evo, sad otključava telefon, Laza ga je poslao da nas ubije. Kako neće da prijave, evo poslali su 300 poruka, odmah je priznao da je Laza. Jesmo ga ubili malo, ali je priznao da je Laza, rekao je njegovo ime i prezime i da nas jure da nas ubiju. Ali mora odmah da se trese. Brate, morali smo na stadion. Oteli smo ga nasred ulice, pred ljudima, svedoci, svi su nas videli, ali to je nebitno. Čekamo da dođu ostali da ga voze. Mi ćemo da čekamo uviđaj i reći ćemo da nemamo pojma ništa, a voziće ga Bari (Srđan Lalić prim. aut) i još jedan momak - čuje se glas Veljka Belivuka u glasovnoj poruci.

Ipak, Belivuk, kao i ostali okrivljeni, tvrde da na snimku nije njegov glas, a prvooptuženi je dodao i da "ne zna šta Lalić i Hrvatin pričaju", aludirajući na to da su dvojica okrivljenih saradnika rekli da je na snimku upravo njegov glas.

- Kada sam rekao da je Mitić nepostojeći, nisam rekao u kontekstu koji Lalić sad imputira, već u kontekstu toga da se ovo nikada nije desilo - rekao je Belivuk.

"Bravo, braćo, ovo ni Zemunci nisu radili"

- Ovaj što nas je pratio, uzet je, sa nama je - poslao je, kako je navedeno u optužnici, Miljković, dok su drugi odgovarali da su videli drugi automobil Aleksandra Šarca i da će da ga, ukoliko ga uhvate, voze u "bazu" odnosno na stadion Partizana.

Belivuk je svojim ljudima govorio da, ukoliko dođe policija, kažu da nisu ni u kakvoj vezi sa Miljkovićem i njim i da oni "ne idu dok ne izvuku sve informacije". Govorili su i o tome da automobil treba da se pošalje na dubinsko pranje, kako bi se uklonili tragovi.

Miljković je na "Skaj" grupu poslao da Mitić kod sebe ima kriptovani telefon, a potom je Belivuk posleo fotografiju Mitića koji sedi na kauču krvavog lica. Komentarisali su da su Mitića tukli i da je priznao da ga je poslao Lazar Vukićević.

Prema navodima optužnice, pripadnici klana komunicirali su o tome kako da se organizuju oko prevoženja Mitića u kuću u Ritopeku. Glavna briga im je bila što su Mitića oteli nasred ulice, pred svedocima i da će da "padnu" za otmicu, a Belivuk je napominjao da u kancelariji na stadionu Partizana "ima mnogo krvi i da mora da se kreči".

- Odvezen, odvezen, evo, sad ćemo, moramo da krečimo hitno, mnogo krvi ima - rekao je.

U optužnici su navedene poruke u kojima se vidi da su pripadnici klana detaljno razmenjivali poruke tokom mučenja i ubistva Mitića, ali neke od tih poruka još nisu prikazane u sudu. Nakon ubistva Mitića, Belivuk se u glasovnim porukama zahvaljivao pripadnicima klanai čestitao im.

- Braćo moja draga, ja još jednom da vas pozdravim sve, da se zahvalim svima, samo pametno sada, nema ukrštanja svih nas zajedno, nego malo da se pripazimo, zbog murije dok ne prođe samo vrućina, a čim bude prošla vrućina, nastavljamo gde smo stali. Ovo danas nema dalje, ovo je nešto što se ne dešava, rade nas brate šest meseci, mi jedan dan uzmemo da ih radimo i oderemo im čoveka i to uzmemo ga, ovo niko, ovo Zemunci nisu radili, ova naša braća starija što se kaže, ne rade. Neka, malo nam skače moral, najbitnije da ostane ovako, da ceo grad, svi živi znaju za Kratosa (Marka Miljkovića prim. aut) i mene, nek nas rade, mi smo naučili da se pazimo, imamo brate i finansije i logistiku da se pazimo, bitno je da vi ovako ostanete neutralni za javnost a da kidamo. Prvo što murija onda ne može da vas radi, nema ideju koga treba da rade a drugo dušmani vas neće čačkati - poslao je Belivuk u glasovnoj poruci koja je puštena u sudu.

On je svojim saradnicima dao savet da ne pričaju okolo o svemu što se dogodilo jer Miljković i on "ne žele nikog od svojih da sahranjuju".

Autor: Snežana Milovanov