U Višem sudu u Beogradu za danas je zakazano pripremno ročište parničnog postupka po tužbi Tatjane Stevanović, nastavnice istorije koja je teško povređena u maskaru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru koji je počinio dečak ubica 3. maja prošle godine. Naime, nastavnica smatra da su dečakovi roditelji Vladimir i Miljana Kecmanović jednim krivcima za zločin koji je počino njihov sin.
Podsetimo, 3. maja 2023. učenik sedmog razreda naoružan do zuba ušao je u školu na Vračaru, gde je prvo ubio čuvara škole Dragana Vlahovića koji je bio u holu zgrade, a potom i tri devojčice, da bi svoj krvavi pir nastavio u svom razredu gde je Tatjana Stevanović držala čas istorije u prizemlji škole.
Tog jutra nakon pucnjave, vrsike i povika, shvativši da se nešto dešava vrata učionice otvorila je nastavnica istorije, a pomahnitali dečak tada je rafalnom paljbom pogodio sa nekoliko hitaca verovatno da je skloni sa puta kako ga ne bi zaustavila u njegovoj nameri. Tu se nije zaustavio jer je u svom razredu ubio dečaka Andriju Čikića i pet devojčica. Nakon krvavog pira gde je ubio deset žrtava, a njih pčet teško ranio, otišao je do dvorišta škole i pozvao policiju, oružje koje je uzeo od svog oca Vladimira Kecmanovića odložio je na pod.
Nastavnica istorija Tatjana Stevanović, podsetimo, podnela je tužbu za naknadu nematerijalne štete parničnom odeljenju Višeg sudu u Beogradu protiv oca i majke dečaka-ubice koji je počinio zločin. Nastavnica kojoj su se lekari posle masakra borili za život, roditelje ubice koji je u vreme zločina imao 13 godina, tuži za pretrpljeni fizički bol i strah, umanjenje životne aktivnosti, kao i naruženost, kao posledicu rana koje je kobnog dana zadobila.
- Tužba je podneta protiv roditelja dečaka-ubice jer oni ne odgovaraju za zločin koji je počinio, ali odgovaraju za štetu koju uzrokuje maloletno dete usled lošeg vaspitanja, rđavog primera ili porodičnih navika koje su mu roditelji dali. U prilog navodima tužbe koju je nastavnica podnela protiv roditelja, navodi se da je maloletnika otac vodio u streljanu i obučavao ga da puca, a da je majka to znala.
Nastavnica istorije, nije tužila školu jer smatra da odgovornost ove obrazovne ustanove ne postoji i da bi "ishod bio isti i pri najpažljivijem nadzoru u školi".
Podsetimo, protiv roditelja dečaka Miljane i Vladimira Kecmanovića, ali i osnovne škole u kojoj se zločin dogodio već su u toku dva parnična postupka koja su pokrenula porodice, odnosno roditelji, braća i sestre nastradale dece i radnika obezbeđenja.
Vladimir Kecmanović, podsetimo, uhapšen je odmah nakon maskara, a optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu optužen je da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, s obzirom na to da je dete od 13 godina, koliko je imao u vreme izvršenja zločina, vodio u streljanu i učio da puca, kao i da nije adekvatno čuvao oružje koje je posedovao u kući, dok je Miljana Kecmanović optužena jer je njen DNK pronađen na jednoj čauri u učionici gde je njen sin počinio masakr.
Traume
Četiri minuta kao beskonačnost
Nastavnica istorije ispričala je ranije da, dok je ležala ranjena na podu učionice čula hice, ali ne i dečije glasove.
- Onda je neko dete došlo do mene. Zagrlila sam ga. Ne znam kako se to desilo. Jedno vreme smo tako ležale zajedno. I onda je ona otišla. Nije ranjena, kasnije sam saznala ko je devojčica. Toga se sećam, maglovito. Dok sam ležala jedino što sam videla je bledo lice teško ranjenog učenika koji me je uplašeno pogledao. Onda mrak, pa ulazak prvog kolege u učionicu, kada je zatekao to što je zatekao - ispričala je ranije za Kurir Tatjana i opisala da dok je tako pogođena ležala gotovo bez vazduha, ta četiri minuta, u svesti su joj bila "rastegnuta do beskonačnosti".
- Kada sam u jednom trenutku došla svesti i videla na rukama rane, pomislila sam da nisu prave. Govorila sam sebi, ma to je nešto drugo. A, onda saznanje, aha to, ipak, jeste prava krv. Koliko god vreme ide, i dalje ne mogu racionalno da objasnim šta se u tim momentima dešavalo, iako sam bila u tome - ispričala je ranije u potresnoj ispovesti nastavnica za Kurir.
Autor: Dubravka Bošković
