Još jedan slučaj vršnjačkog nasilja potresao je javnost. Jedanaestogodišnja devojčica iz sela Toponica kod Malog Crnića trpela je fizičko nasilje od svojih vršnjaka od početka školske godine. Majka je slučaj prijavljivala školi, a odgovor je bio da su to „dečja posla“. Onda je sve kulminiralo 28. marta kada su na času fizičkog dečaci, prema prijavi roditelja policiji, pokušali da siluju devojčicu, odnosno skinuli joj garderobu, snimali je i potom pretili da će snimak pokazati drugima.
Psihološkinja Jelena Vukičević i advokatica Irena Stajić govoreći istakle su da je za prevenciju nasilja neophodan sistemski rad i zajednička koordinacija porodice i škole i nadležnih državnih institucija. Kako kažu, veliki je problem to što ne postoji sistemski pristup koji će se sprovoditi, kada je vršnjačko nasilje u pitanju.
Psihološkinja Jelena Vukićević ističe da je u radu sa decom primećeno da sve manje postoji osećaj zajedništva i drugarstva.
- Čini mi se da oni nemaju osećaj zajedništva i drugarstva koji smo mi imali nekada. Iako oni sebe zovu najboljim drugarima, vrlo često mogu jedni drugima da urade vrlo ružne stvari. Puno toga se desilo, između ostalog i ono što mogu da vide svuda oko sebe. Roditelji su opterećeni nekim društvenim, političkim i ekonomskim dešavanjima, kapaciteti opadaju - kaže Vukičević.
Kako navodi, i nastavnicima su "ruke vezane", ne postoji autonomija i sloboda da se bave svojim poslom.
Kako objašnjava psihološkinja Vukičević, sankcionisanjem dece ništa se ne postiže. Ličnost osobe formira se do 25. godine i dete ima mnogo vremena da bude prevaspitano i resocijalizovano, ukoliko se sa njim radi.
Društveno-korisnim radom dete se često stavlja u ponižavajući položaj iz koga može izaći još agresivnije, naglašava Vukičević i ističe da je to sprovođenje represivnih mera, ali ne i prevencija.
- Deca koja vrše nasilje su suštinski dobra deca, to su deca koja su suštinski dobri ljudi, ali način na koji oni rešavaju svoje probleme su neadekvatni. Nisu društveno prihvatljivi i nisu bezbedni ni za njih, ni za druge. Nemaju ni samopouzdanje ni samopoštovanje, pa manjak umne snage kompenzuju fizičkom - kaže Vukičević.
Prvo se treba obratiti školi, ako nema adekvatnog odgovora, onda policiji
Prema rečima advokatice Irene Stajić roditelji zlostavljene dece prvo se moraju obratiti razrednom starešini, zatim direktoru, pa tek onda policiji.
- Svaka škola mora da ima tim za suzbijanje nasilja. Ako to ne urodi plodom, idemo u policiju, koja pokreće postupak pred tužilaštvom - kaže advokatica Stajić.
Kada je u pitanju slučaj devojčice iz Toponice, dečaci koji su je uznemiravali i dalje su u školi, što javnost zamera. Međutim, advokatica objašnjava da je neophodno da dečaci ostanu u školi, jer se protiv njih vodi disciplinski postupak.
- Ako bi se oni ispisali iz škole i otišli u novu školu, stara škola više ne vodi postupak protiv njih, a nova škola nema osnova da pokrene postupak protiv njih. Ipak je bolje da dečaci ostanu u toj školi dok se postupak ne okonča - objašnjava advokatica.
Dete mora na svojoj koži da oseti posledice onoga što je uradilo
Jako je važno kako će dete koje je počinilac nasilja biti kažnjeno, objašnjava psihološkinja Jelena Vukičević.
- Ovo je slovo zakona. Deca koja vrše nasilje, ako se odradi sve što treba da se uradi na nivou škole, i kroz intenzivan rad, dete će i te kako na svojoj koži osetiti posledice onoga što je uradilo. Ako se detetu izrekne društveno korisni rad, a to je da jednom nedeljno počisti lišće sa svojim čistačem, ono nije osetilo težinu i neće napraviti nikakve efekte i ono neće osetiti na svojoj koži težinu onoga što je radilo - kaže Vukičević.
Međutim, navodi i da je potpuno drugačija priča ukoliko dete bude angažovano da svakodnevno pomaže nekom drugom detetu.
- Takođe, ukoliko bi postojao i svakodnevan rad u savetovalištu, kao i ukoliko bi se uključila cela porodica u savetovalište, sve bi bilo potpuno drugačije. Međutim, veliki je problem što mi nemamo resurse gde deca mogu da dobiju pravovremenu i obilatu pomoć, nego se to zakazuje jednom u nikad, pa oni ne osećaju nikakvu posledicu. Neophodan je intenzivni rad - kaže Vukičević.
Neophodni koraci koje su roditelji u obavezi da ispune ukoliko im je dete počinilac nasilja ili ukoliko je žrtva nasilja
- Roditelj čije je dete žrtva nasilja, prvi korak je da prijavi to razrednom starešini, direktoru, PP službi i da insistira da to bude disciplinski sprovedeno. Ako to ne bude, postoje više instance od same škole, postoji školska uprava, paralelna je preporuka da se uključi i psihološki rad sa detetom, jer je ono žrtva nasilja i ako ima nekog osnova za sudske postupke protiv roditelja i dece - kaže Vukičević i dodaje:
- Roditelji čija su deca počinioci nasilja je da se ne oglušuju o informacija o svom detetu, ne da bi ga kažnjavali, već da razumeju kao signal da njihovo dete ima neki emocionalni problem. I onda je procedura ista - ajmo ista procedura, psihološko savetovanje, saradnja sa školom, sudski postupak - kaže psihološkinja Vukičević.
Autor:
