Danijela Vujić, majka Dalibora Todorovića, koji je nastradao u masakru kod Mladenovca, izrazila je svoju neizmernu tugu i sećanje na svog sina putem potresne objave na Fejsbuku. Svojim rečima opisala je bolne dane bez sina, ističući koliko je teško suočiti se sa gubitkom. "Sine moj jedini, nikada ne prežaljeni", započela je Danijela svoju poruku, izražavajući bol i nedostatak koji oseća od trenutka kada je izgubila svog sina.
Tužna svakodnevica
U njenim rečima prepoznaje se svakodnevna borba sa tugom i prazninom koja je zavladala porodičnim domom. Danijela je opisala kako je svaka prostorija u kući ostala nepromenjena od trenutka kada je njen sin napustio ovaj svet. Posebno je istakla sinaovu sobu, koju retko posećuje zbog intenzivnih emocija koje je izaziva. Takođe, otkrila je da je njen suprug, Daliborov otac, takođe duboko pogođen tragedijom i da se teško nosi sa gubitkom.
- Nekada sam volela mesec maj, to proleće gde sve cveta i priroda se budi, ali od 4. maja 2023. godine ne volim i proklinjem svako sledeće proleće koje mi te uze i vratiti više neće. I svaki naredni neće postojati jer je uzeo moje zlato. Sine moj, evo već godina će kako nisi sa nama, u kući našoj ništa se promenilo nije, samo tišina i tuga koja se kućom vije i slike sa kojima razgovaram često. Soba ti je ostala ista, sve je onako kako si ostavio to veče, samo uđem da obrišem prašinu i osećam suzu koja mi niz obraz teče dok se u njoj tvoj miris širi i ja uđem na kratko da ti poželim dobro jutro i laku noć i to radim svako veče. Kako bi se tvoj miris u sobi mogao sačuvati tako, zato ti, sine, u sobi ostajem vrlo kratko. Još uvek miris iz ormara se oseća tvoj, u njemu kao da si među stvarima, jedini sine moj. Ikono majkina lepa, posle tebe mi svaki smeh i gala smeta - napisala je Danijela u objavi na Fejsbuku.
Danijela je podelila i svoje snove i nade koje su bile vezane za Dalibora, ističući da su zajedno maštali o njegovoj budućnosti, o planovima za venčanje i unučiće. Njene reči svedoče o neizmernoj ljubavi i želji da zadrži uspomenu na svog sina živom kroz sećanja na zajedničke trenutke i planove za budućnost.
- Tata ti nikada od te noći u sobu ušao nije, od tuge ne može ući, ne može da zamisli da kad ti otvori vrata da iz te sobe nikada neće čuti tata. Mišica tvoj kako si ga znao zvati i on ti jedini u sebi puno pati, onako muški bori se sa sobom, ali se ne miri da više nije sa tobom. Tvoji drugovi i drugarice dolaze ti često obilaze, sine, tvoje grobno mesto, pa često svraćaju kod nas da nas vide kako smo i drago nam je što misle i nisu zaboravili na nas - poručila je ona u nastavku.
Foto: Informer.rs
- Koliko imam želju da te zagrlim jako, da ti kažem da mi je bez tebe život pakao. Koliko sam te se sine poželela, pa se jutrom budim jer stvaran čujem ti glas da li je to želja moja ili majčinska prevelika neraskidiva ljubav moja i tvoja koja je vezivala nas. Maštali smo da ove godine bude svadba tvoja, da oženiš našu Micu i ona da bude snaja moja... Sve ispite, sine, u roku je dala, da ubrza školu i s tobom stoji ispred oltara... Maštali smo kakvo bi slavlje bilo kad zasvira muzika u dvorištu našem da jednog dana unučiće imam i da mi ništa ne bude od toga draže - napisala je neutešna majka.
U tekstu se takođe navodi da su članovi porodica, prijatelji i komšije ubijenih mladića okupljeni na mestu tragedije kako bi odali počast nastradalima. Spomenik u čast šestorici mladića koji su izgubili živote podignut je na mestu stradanja, a veliki broj ljudi se okupio da izrazi svoje saučešće i poštu prema žrtvama.
Ova potresna priča svedoči o dubokoj tugi i bolu koji su zadesili porodice i zajednicu, ali istovremeno naglašava važnost sećanja i poštovanja prema životima onih koji su prerano izgubljeni.
