Potraga za telom dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Banjskog polja kod Bora traje već četiri dana, sve nadležne ekipe MUP-a vrše pretragu lokacija u borskom regionu za koje postoji neka vrsta sumnje, naznaka ili trag da bi moglo da se nađe telo devojčice.
Deda devojčice Milan Ilić naveo je da mu svi izjavljuju saučešće, ali da on i dalje ne može da poveruje.
Milan Ilić na početku razgovora ističe da mu je izuzetno teško da sve prihvati kao realnost.
- Teško nam je, onaj dan kada smo čuli da su uhvatili ubice i da se zapravo radi o ubistvu, svima nam se slošilo. Završili smo svi kod lekara. Ne znam kako sam, iako su monstrumi priznali, živim u nadi. Dok se telo ne nađe, postoji neki tračak nade, iskrica, da je ona živa. Dete nije igla, mora da se nađe, da li neki deo odeće, ili nešto drugo ako su učinili. Ovako, da oni ništa ne mogu da nađu, da ih ovi monstrumi teraju sa jednog mesta na drugo… Užas - rekao je potreseni Dankin deda.
On je naveo da se mnogo plaši šta su ubice uradile sa Dankom, nakon što su joj uzeli tek započeti život.
- Ja te ljude ne poznajem, nikada ih nisam video. Nije mi jasno da li moguće da su ti neljudi to počinili, da su još to opisivali. Takvo nešto nema na zemaljskoj kugli, ja nisam pametan. Da su je makar ostavili kada su je udarili, ili bre, osnovno je kada se tako nešto dogodi, udes, nesreća, da pomognu. Ako nisu u stanju, zovi pomoć, viči. Ja im nikada ne bih zamerio da je situacija bila takva da su je oni udarili pa hitno odvezli u bolnicu, ali ovako… ne želim nikome zlo, ni njihovim porodicama, ali ima ovaj odozgo, Bog, on radi posao kako treba. Mislio sam da sam najjači, da mogu da nosim porodicu, ali i ja sam počeo da pucam - rekao je Milan Ilić.
Sagovornik je dodao da se oni kao porodica nadaju da će pronaći Dankino telo kako bi mogli da je sahrane kako treba.
- Da ima deka gde da joj zapali sveću, da zna gde počiva. Tog dana kada je nestala sam je poslednji put video. Otišli smo supruga i ja da pričuvamo Danku i njenog brata, dok je Ivana otišla do opštine nešto da završi. Inače, supruga ih je čuvala često i na nju su navikli. Ranije je bilo da kada nas deca vide, uvek prvo trče kod babe, međutim, tog dana je moja Danka potrčala dedi u zagrljaj. Ja baš kažem supruzi u tom trenutku: "Ju, ovo će sneg da pada. Neverovatno mi je"… Igrali smo se, šalili i kada se svega toga setim, samo mi je teže. Nije mi dobro kada joj vidim sliku na internetu i televiziji, suze same idu i samo se pitam da li je to moguće... - kroz suze je naveo je Dankin deda.
Za kraj Milan ističe da je zahvalan svim ljudima, policiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova što neprestano ulažu napore u rasvetljavanju svih okolnosti, ali i dodaje da mu nagađanja teško padaju.
- Nemam reči da zahvalim svim ljudima koji ovde pretražuju, policajci daju 1000 odsto svoje snage. Ne gledam više televizor jer ne mogu tu količinu laži i izmišljotina. Smeta mi i što su pojedine medijske ličnosti izlazile sa teorijama zavere protiv moje dece, neverovatno je koliko su oni propatili. Takođe i pojedini, takozvani, detektivi koji gostuju po televizijama pa pričaju da mi je sin dužan, kockar, da sam ja alkoholičar…. Taj čovek nas ni ne poznaje. Strašno je koliko su ljudi spremni da se koriste o ovako teškom slučaju - zaključio je.
Podsetimo, pre smrti, Dalibor Dragijević (40) brat osumnjičenog Dejana (50), priznao je da je pomogao bratu da se reši tela, ali gde nije otkrio.
Takođe, prema dosadašnjim informacijama iz policije, on je mogao da bude i ključni svedok u potrazi, s obzirom na to da Dejan Dragijević ne želi da otkrije gde se rešio tela devojčice nakon što su ga osumnjičeni za zločin bacili na deponiju na Starobanjskom putu.
