Optužnica protiv Uroša Blažića koji je počinio masakr u selima Dubona i Malo Orašje potvrđena je od strane Apelacionog suda i čeka se zakazivanje suđenja. U postupku postoji veliki broj svedoka, među kojima je i devojka koja se nalazila u taksiju u koji je Blažić uleteo na naplatnoj rampi u Malom Požarevcu i naredio taksisti da ga vozi u Vinjište, selo kod Kragujevca. Zahvaljujući prisebnosti taksiste, ali i tome što je devojka slagala da je trudna, Blažić je dopustio da je taksista odveze do Uba pre nego što su se uputili ka kući njegovog ujaka.
U svedočenju u tužilaštvu devojka je ispričala da se 25. marta 2023. godine verila i da od tada povremeno odlazi kod verenika i boravi kod njega desetak dana, što je bio slučaj i kobnog 4. maja. Ona je u tužilaštvu napomenula da nije trudna i da je "morala to da izmisli kako bi sebe zaštitila" kada je Uroš Blažić ušao u taksi.
- Ja sam 4. maja bila u Smederevu, ali sam se sa verenikom dogovorila da tog dana odem kod njega u Bogdanovicu kod Uba. Planirala sam da krenem ranije, međutim, zbog obaveza oko kućnih poslova sam krenula kasnije. Pozvala sam verenika oko 22.30 sati sa očevog telefona u trenutku kad sam završila sa obavezama i rekla da mi pozove taksi i da pita da li mogu da me dovezu iz Smedereva do Uba. Ubrzo je taksi stigao ispred moje kuće. Automobil je vozio stariji čovek sede kose, kog znam od ranije, jer me je i ranije vozio do verenika. Znao ga je i moj verenik jer ga je ranije vozio do Uba - ispričala je devojka.
Kada je ušla u taksi, sela je na zadnje sedište iza suvozačevog mesta i rekla adresu na koju ide. Krenuli su auto-putem iz Smedereva i stali na naplatnoj rampi za isključivanje kod Mladenovca. Kada su došli na rampu, primetila je da se ispred njih nalaze dva automobila, dok iza nije bilo vozila. Čekali su da dođu na red, a oko 23.30 sati je videla kako sa njihove leve strane, iz pravca šumice, dolazi nepoznati mladić.
- Na sebi je imao plavu majicu i crne donji deo trenerke. Bio je visok, krupnije građe, smeđe kose. Oko vrata je nosio torbicu, ne mogu da se setim koje boje, mislim da je bila crna. On je otvorio vrata i seo iza vozača, tačno pored mene. Tom prilikom taksista ga je pitao šta radi i rekao mu da izađe iz vozila. On je odgovorio: "Vozi, imam bombe, ubio sam ljude" - dodala je.
Ona je ispričala da je taksista Blažiću ponovi da izađe iz auta. Međutim, Blažić je bio uporan.
- Tada je otvorio torbicu, izvadio jednu bombu, koju mi je pokazao. Znam da je bila zelene boje. Držao ju je u ruci, a u torbici sam videla još jednu bombu. Ja sam mu rekla da sam trudna i da se plašim bombe. Taksista je to čuo i shvatio da je situacija ozbiljna. Nastavio je da vozi. Čim smo prošli naplatnu rampu, ugledali smo policiju pod rotacijom i neke policajce na putu. Tada je Blažić mene zagrlio i rekao da, ukoliko nas policija zaustavi, kažem da smo u vezi, da sam trudna, da mi nije dobro i da idemo lekaru - ispričala je napeti razvoj događaja od te noći.
Kako je prepričala, Blažić je, zbog velikog broja policajaca, ubrzo rekao taksisti da skrene sa glavnog puta, što je on i uradio. Kada su skrenuli na sporedni put, prolazili su kroz jedno selo i na putu ugledali neke momke. Tada je Blažić rekao da planira da uhvati nekog od tih momaka i da ga stavi u taksi.
- Rekla sam mu da nema potrebe da to radi i da upropašćava tuđe živote. Smirila sam ga i on je odustao od te ideje. Dok smo bili u vozilu Blažić je povremeno vadio bombu iz torbice i vrteo je po rukama, ali ja bih ga zamolila da vrati bombu u torbicu jer sam se plašila. On bi to učinio. Pričao je o sebi i ocu, spominjao je neke stanove u Beogradu i rekao da je nepravda to što danas mnogo mlađi od njegovog oca dobijaju stanove preko veze, a njegov otac još nije dobio stan. Rekao je da je njegov život gotov, da je ubio dosta ljudi, da su drugi krivi, da nije on. Povlađivala sam mu jer sam se plašila za svoj život, pričala sam mu da nije on kriv, da će sve da bude u redu, da svi grešimo, da smo mladi i uspevala da ga smirim na taj način - dodala je.
Blažić je, kako je objasnila, bio veoma nervozan. Spominjao je da je imao devojku u Radincu, a devojka mu je govorila o sebi - da je mlada, da ima verenika i da sve može da se ispravi. Prisetila se da je Blažić rekao da će da mu pomogne kum ili ujak, nije bila sigurna.
Od kada je Blažić ušao u vozilo, pa do dolaska do Uba, put je trajao dva ili dva i po sata. U jednom trenutku, preplašenu devojku je pozvao verenik na taksistin broj telefona, ali joj Blažić nije dozvolio da se javi, preteći da će da aktivira bombu.
- Uplašila sam se i nisam smela da se javim. Kasnije je taksistu pozvala dispečerka i on je rekao da mora da se javi, a Blažić mu je odgovorio da pazi šta priča jer će da baci bombu ukoliko kaže nešto pogrešno. Čula sam kada je ta žena pitala taksistu da li je čuo nešto o nekim ubistvima, a on je rekao da nije čuo mnogo, nakon čega se Blažić mnogo uznemirio, počeo da paniči i pitao taksistu "šta mu znači ne mnogo". Ponovo je pretio bombom. Taksista je ćutao i mnogo se znojio jer se mnogo uplašio - ispričala je.
Devojka je i dalje smirivala Blažića kako ne bi došlo do najgoreg ishoda. Rekla mu je da to nije ništa sumnjivo jer je taksista samo rekao da nije mnogo toga čuo. Usput su već komentarisali da ima mnogo policije na putu, te je devojka Blažiću rekla da je taksista iz tog razloga dao takav odgovor koleginici.
- Sećam se da na sporednim putevima nije bilo policije. Blažić se više puta obraćao taksisti, govorio mu je da brže vozi i da se ne javlja na telefon. U jednom trenutku uzeo mu je mobilni i pratio informacije o ubistima koja je počinio. Kada smo stigli do mesta Crvena Jabuka, mene je ponovo pozvao verenik na taksistin telefon, koji je tada bio kod Blažića. Dao mi je telefon, ali mi je rekao da pazim šta pričam, preteći bombom. Ja sam vereniku rekla da ubrzo stižem i ništa više nisam mogla da mu kažem. Rekla sam mu da prolazimo kroz Crvenu Jabuku. Blažić me je pitao kako moj verenik izgleda, koliko ima godina, koje je težine i visine, a ja sam mu opisala svog verenika - dodala je.
Ispričala mu je da kod verenika ide da bi proslavili Đurđevdan, a Blažić je rekao da je on vernik i da isto slavi Đurđevdan, kao i da je tog dana pomagao porodici oko pripreme slave. Ispričao je da se tog dana našao sa drugovima koji su ga izvređali i on se zbog toga naljutio, zbog čega je pobio više ljudi.
- Rekao je da je motorom otišao do drugara, da su ga izvređali i da je zato odlučio da ubije nepoznate ljude. Bio je jako uzenmiren i nije bio sav svoj, pričao je nepovezano. Kada smo stigli u Bogdanovicu, taksista je parkirao automobil ispred kuće mog verenika, a meni je Blažić, pre izlaska iz taksija, pretio da ne smem da ga prijavim, da pazim šta radim. Rekao je da ćutim bar mesec dana, a da nakon toga mogu svima da kažem za njega, i novinarima ako hoću. I da kažem da je on kralj i car - rekla je.
Blažić je, tokom razgovora u automobilu, prvo pričao da mu je život upropašćen zbog toga što je uradio, ali je na kraju sebe veličao i rekao da on borac za pravdu. Kad je izlazila iz taksija, Blažić joj je rekao da vereniku kaže da je on stopirao i da su ga usput pokupili. Izašla je iz auta, a verenik je prišao taksisti, platio vožnju.
- Ja sam odmah ušla u dvorište, gde me je čekala njegova baka. Zagrlila sam je i počela da plačem. Videla sam da se moj verenik zadržao u razgovoru sa taksistom. Čula sam da ga je pitao kako je. Zvala sam ga da dođe jer sam se plašila. Stajali su kraće od pet minuta i produžili su put kao Ubu. Kada sam ušla u kuću, bilo je možda 1.30 sati. Blažić nije izlazio iz vozila, sve vreme je sedeo na zadnjem sedištu. Čim je moj verenik ušao u kuću, ja sam ispričala šta se dogodilo. Drhtala sam, nisam mogla da verujem šta mi se desilo, ali nisam smela da pozovem policiju zbog bezbednosti svih u kući jer je znao gde moj verenik živi - ispričala je devojka.
Nakon svega što se desilo, kako je ispričala tokom davanja iskaza, ima psihičke probleme. Povremeno sanja Blažića i sve što se dogodilo na putu od naplatne rampe Mali Požarevac do sela Bogdanovica kod Uba. Često joj se dešava da drhti čim zaspi.
Autor:
