Ivan Božović, otac ubijene Ane Božović govorio je o odrastanju svoje mezimice koju je 3. maja ubio Kosta Kecmanović.
Ana Božović tragično je izgubila život 3. maja kada ju je usmrtio Kosta Kecmanović u Osnovnoj školi ''Vladislav Ribnikar''. Njena porodica ne može da se pomiri sa stravičnom činjenicom da Ana više nije među njima, a njen otac govorio je o Aninom odrastanju i njihovoj povezanosti.
Naime, kada su dobili sina, Anin otac Ivan Božović je bio mlad, imao je svega 26 godina, ali mu je bilo prirodno da od samog početka bude uključen u sve oko bebe Andreja. Isto tako je bilo i četiri godine kasnije, kada su dobili Anu.
Kako mu je supruga nakon dve nedelje od porođaja imala veliko krvarenje i morala je hitno u bolnicu, Ivan je ostao sam sa Andrejom i bebom Anom.
- Davali smo joj formulu umesto mleka, od prvog trenutka sam se budio po pola sa Ninom, posebno kad je izašla iz bolnice: oblačenje, presvlačenje, sve - rekao je Ivan za BBC čija je bliskost sa Anom rasla sa njenim odrastanjem.
Kako je Ana rasla, rasla je i bliskost tate i ćerke. Obožavao je da je vodi u vrtić peške i da se usput šale i igraju.
- Utrkivali smo se ko će da uđe u njenu sobu da je probudi, jer smo obožavali njen miris ujutro. Ona je sporija, a budim je tako što je mnogo ljubim - kaže Božović i dodaje:
- Kao i Andreja, stalno sam je ljubio, u glavu, vrat, iza ušiju.
Uživao je i da je vozi na razne časove i aktivnosti, da provodi vreme s njom u tramvaju, kod kuće.
- Znao sam tada da je to - to, da je to sreća.
- Kad smo išli u vrtić, a meni su hladne ruke, kad uhvatim njenu toplu ručicu, obuzme me toplina. To je meni bio i tada, a i sada je pojam sreće - kaže Ivan Božović i priseća se kako je Ana stalno bila nasmejana i đuskala dok priča.
Bavila se plesom, muzikom, nastupala na hip-hop plesnim takmičenjima, trenirala džudo. Upravo je od oca nasledila da čim čuje muziku zaigra, zajedno su vozili rolere, skejt, išli na klizanje i skijanje, a iz gepeka automobila bi lopte i oprema stalno ispadale.
- Ana je bila neverovatna", kao da neko u sobu unese „oreol sreće", zvrk i inicijator blesavih akcija - opisuje je tata koji dodaje da je i dok je nosila cuclu, kao Megi iz serije Simpsonovi, visila i prevrtala se, jer je oduvek bila spretna u penjanju i vratolomijama.
- Jednom je na Tašmajdanu, tamo gde momci vežbaju na spravama, stala i skinula majicu, da i ona vežba, a mala bila - priča uz osmeh Božović.
- Od Ane sam naučio šta je prava čista, iskrena ljubav i znao sam da ne možeš da više voliš nekoga, nema šanse. I sad kad pričam o njoj, meni je osmeh na ustima, toliko mi je sreće davala - govori otac stradale devojčice petog razreda koja se kobnog dana zatekla na dežurstvu.
Vreme prolazi, a njemu je sve teže, i dalje ima osećaj da će se doći svakog trenutka. Priznaje da se prvih meseci sputavao i da se preispitivao da li ima pravo nekada da zapeva, a sada misli da bi Ana želela da on ne bude tužan.
- Ona bi htela da ja igram i pevam, a ja i sad igram sa njom, tako zamišljam.
- Imam plejlistu 'Ana rođendan' koju je napravila i puštam je čak i dok sređujem njen grob, sve vreme svira muzika - kaže neutešni otac Ane Božović.
Autor: