ZA PALJENJE AUTOMOBILA 1.000 STEPENI

Balističar naglašava da je Đokiće ubio neko ko dobro rukuje oružjem.

– To je uradio neko dobro uvežban. Ne mora to da bude iz nekih profesionalnih struktura. Mogao je da vežba i u nekom sportskom klubu, recimo u streljani. Sve je bilo unapred organizovano. Da ih odvede na stranputicu bio je dovoljan jedan čovek, a ko ih je sačekao, to je drugo pitanje. Ako je spaljivanje tela vršeno van automobila, onda je korišćena neka hemijska materija poput benzina, nitrorazređivača ili nečeg što daje visoku temperaturu. Temperatura sagorevanja kada se automobil zapali prelazi preko 1.000 stepeni Celzijusa. Ubice su htele da unište svoje materijalne tragove – navodi Kostić.

ULOGA RAZREĐIVAČA

On naglašava da se pomoću čaure može utvrditi kalibar oružja iz kojeg su Đokići ubijeni.

‒ Ukoliko je šaržer punjen golom rukom, onda su na čaurama ostali DNK tragovi. Ako je neko znao da biološki tragovi ostaju i posle sagorevanja, mogao je da ih sa municije ukloni nekim razređivačem. Moguće je da je korišteno oružje koje nije nikad upotrebljeno. Ako postoje biološki tragovi, ubice će biti otkrivene kad-tad – kaže Kostić, koji je magistrirao balistiku na Mašinskom fakultetu, a za 35 godina iskustva opalio preko 20 miliona metaka iz pištoljskog ili automatskog oružja.

MEŠTANIN DAO PUTOKAZ

Ubistvo vlasnika menjačnice u Aleksincu Gorana Đokića, njegove supruge Gordane i ćerke Lidije dogodilo se u noći između 26. i 27. septembra. Đokići su oteti, a nakon toga ubijeni i spaljeni. Posle šest dana potrage, njihova tela su nađena na udaljenom, mračnom i teško pristupačnom delu bedema u selu Moravac.

Nakon toga, ubica je tela odvukao dvadesetak metara od mesta gde su zapaljeni do velike jaruge, gde je tela ubacio, a onda ih pokrio daskama i pobegao sa lica mesta njihovim vozilom. Veruje se da je ubica imao saučesnika iz sela jer su tela Đokića nađena u zabiti, koju mogu dobro da poznaju samo meštani.