Nakon godinu i po dana od traumatičnog događaja koji je potresao Srbiju, Aleksandra Karimanović, majka male Monike ispričala je kako je devojčica danas, piše Najžena.rs.

Deset dana Srbija je bila na nogama, niški okrug nije spavao, a postojao je samo jedan cilj – da se pronađe Monika Karimanović.

Taj 20.decembar 2019. godine porodica Karimanović iz mesta Suvi Dol suočila se sa najvećim strahom koje jedan roditelj može da doživi.

Nestalo im je dete. Samo nekoliko trenutaka kasnije Aleksandra i Robert dolaze do strašne istine, njihovu ćerku Moniku, oteo je Ninoslav Jovanović, višestruki zločinac povratnik, koji je više od 20 godina proveo u zatvorima zbog silovanja.

Potraga je trajala više od devet dana u kojoj je bilo uključeno 600 policajaca i na stotine građana.

Svaki dan za Monikine roditelje bio je kao godina jer su informacije o njihovoj ćerki menjale iz minuta u minut.

Devojčica je pronađena u selu Pasjača u niškom okrugu, stabilnog zdravstvenog stanja, ali vidno uplašena i iscrpljena.

Nakon godinu i po dana majka devojčice je ispričala kako je danas Monika, sa kakvim se problemima i posledicama suočavaju.

- Dobro je Monika, sve bolje i bolje, ima svoje minute kada joj nije dobro. Uhvati je panika, bude nervozna i plače. Spominje često nemili događaj. Škola joj je organizovala besplatnu terapiju, pa sada sa njom rade tri doktora – priča Monikina majka.

Nakon traume koju je proživela devojčica iz Suvog Dola najteži korak u njenom oporavku jeste da se socijalizuje na adekvatan način i vrati starim navikama.

- Monika se skoro i ne druži sa drugom decom. Jako se plaši da se kreće sama, ne oseća tu slobodu. Još uvek ima veliki problem da bude sama na ulici. Uvek mora neko da bude sa njom, a mi kao roditelji previše strahujemo nakon svega. Teško se borimo sa tim kroz šta je prošla naša ćerka. U poslednje vreme ponekad izađe sa drugaricama ispred kuće, a nama je čak i tada kompletni haos u glavi.

Aleksandra kaže da se nikada neće oporaviti nakon svega što su prošli, niti će ta bol koju osećaju ikada da prođe.

- Monika kada se priseti tog događaja nikad ne spominje njegovo ime, već ga oslovljava sa “Onaj”, jer je to pogađa. Ona doživljavala traumu kroz snove, često sanja nemili događaj. To ne može nikako da se zaboravi. Kad te je ujede zmija ili gušter, pa se plašiš, a ne to što se njoj desilo - dodala je ona.

Monika nije zaboravila lice svog otmičara, a svaki put se jako uznemiri onda kada je neki nepoznati muškarac podseti na njega.