Pandurovićev dom nalazi se u Mirijevu, a u njemu vlada tuga, sve je zamrlo.

Niko ne može da se pomiri sa činjenicom da Dejana više nema.

Odmah nakon nesreće, u kuću su došli majka Stojanka i mlađi brat Nemanja da u najtežem trenutku budu uz Dejanovu suprugu Jelenu i njene dve ćerke. Utehu su pokušali da im pruže i brojni prijatelji, rođaci, Dejanove kolege.

- Jeleni su Dejanove kolege javile da se nešto desilo. Posle smo videli vest o padu. Odmah smo krenuli za Slatinu. Jelena je vozila, video sam da se trese, pa sam preuzeo volan. Slutio sam da je Dejan mrtav, ali nisam želeo da joj bilo šta kažem o svim crnim slutnjama. Kada smo stigli u Slatinu, neki vojnik je prišao mojoj ćerki i zadržao je. Ja sam uspeo da prođem do mesta pada aviona. Još mi je ta slika pred očima...

Zoran kaže da je Dejanova smrt nenadoknadiv gubitak za porodicu, ali i sve one koji su poznavali njegovog zeta.

- Ne znam kako će Dejanove ćerke, moje dve unuke, koje su treći i sedmi razred osnovne škole, sve preživeti. One još ne znaju šta se tačno desilo. Ne shvataju. A moja Jelena? Kako li će će ona - pita se Zoran.