- Nije mi bilo lako kad su u medijima počeli da upiru prstom u moju porodicu, ali i mene, da stojimo iza zločina - ispričao je Uroš, sin Zorana Marjanovića.

- Saznanje da je Jeca pre svega nestala teško mi je palo. U to vreme bio sam s drugovima, telefon mi je bio ugašen i tek kasnije, kad sam se uključio, baba mi je rekla da nema Jece. U prvom trenutku sam mogao da poverujem u to, mislio sam da je sigurno tu negde i da će se pojaviti. Međutim, sutradan, kad su pronašli telo, shvatio sam da smo je izgubili – ovim rečima je Uroš Marjanović, pastorak ubijene pevačice Jelene Marjanović, opisao kako je doživeo tragediju koja je njegovu porodicu zadesila 2. aprila prošle godine.

Prvi put u medijima zadržavajući suze, Uroš, sin Zorana Marjanovića, muža monstruozno ubijene pevačice iz prvog braka – koji je u vreme ubistva imao 17 godina – objašnjava koliko mu je teško palo ubistvo pevačice, koje nije rešeno ni posle punih godinu dana.

Na pitanje kako je podneo i to što se godinu dana piše o njegovoj porodici, kaže da su mu u tome pomogli porodica, ali i drugari i prijatelji.

– Imam dobre prijatelje koji su bili stalno uz mene. Razumeli su kroz šta prolazimo. Ipak, nije mi bilo lako kad su u medijima počeli da upiru prstom u moju porodicu, ali i mene, da stojimo iza zločina. Optuživali su nas da smo sektaši, ne znajući da je moja porodica krstila više od 30 ljudi u pravoslavnoj crkvi – drhtavim glasom rekao je Uroš za beogradske medije, i dodao:

– Voleo sam Jecu kao majku, a te kobne večeri, kad sam saznao šta se desilo, nisam mogao da poverujem. Otišao sam na nasip sa drugovima da je tražim. Do dolaska policije pokušavali smo da je pronađemo. Svi smo u pravom trenutku pomislili da joj je možda pozlilo i da je pala - priča on.

Kako kaže, osim policije niko više nije mogao na nasip.

– Kada su se svi razišli, ostala je policija da dežura, a ja sam ostao sam s drugovima. Bili smo u kolima kod rampe. Nadao sam se da će se Jeca pojaviti s neke strane ili da će je možda neko dovesti – kaže sin Zorana Marjanovića.

On dodaje da je pred jutro u nedelju otišao kući da spava i da je tog popodneva usledio mnogo veći šok.

– Tog dana smo saznali da je Jecino telo pronađeno u kanalu. Bio je to šok, jer nikome od nas takvo rešenje događaja nije palo na pamet. Tata je u to vreme bio u “29.novebru”, bilo mi je teško i zbog njega. Znam koliko je voleo Jecu. Činjenica da je pronađena mrtva sve nas je užasno pogodila. Bol koji sam u tom trenutku osetio teško je opisati rečima – objašnjava Uroš.