Svetska zdravstvena organizacija označila je avijarnu influencu A/H5N1, poznatiju kao ptičji grip, kao bolest sa najvećim zdravstvenim rizikom za svetsku populaciju u celini. Ima li opasnosti od soja H3N8, odgovara prof dr Radmilo Petrović
Ptičji grip je zarazna bolest koju uzrokuje virus influenca A. Ovaj virus je podložan mutacijama, pa zato postoji u velikom broju podtipova. Manji broj podtipova uzrokuje bolest kod ptica, navode stručnjaci. Virus se na čoveka uglavnom prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom. Pacijenti, kao i kod najčešćih oblika gripa, imaju visoku temperaturu, kašalj, bolove u mišićima.
Postoji li opasnost da virus ptičjeg gripa pređe na ljude?
U Kini je registrovana prva infekcija ptičjeg gripa H3N8 kod ljudi. Kineski stručnjaci saopštavaju da je mali rizik od širenja ptičjeg gripa na humanu populaciju. Četvorogodišnji dečak iz centralne provincije Henan zaražen je varijantom H3N8, a nijedan njegov bliski kontakt, nije zaražen virusom, navodi se u saopštenju Nacionalne zdravstvene komisije. Ovo dete je kako javljaju agencije, bilo u kontaktu sa kokoškama koje se gaje u njegovog domaćinstvu.
– Za sada nema slučajeva prenosa virusa ptičijeg gripa sa čoveka na čoveka, ali ta mogućnost postoji dok postoji mogućnost infekcije ljudi. U opasnosti su i do sada bile osobe koje su u direktnom kontaktu sa zaraženim životinjama na živinskim farmama. Kina je postojbina ptičjeg gripa, stalno postoje te neke najave da će se virus preneti iz Kine što nije tačno. Kina ima razvijeno živinarstvo kao i Tajvan, to su zemlje koje žive od tog mesa, a slučajeva zaraze bilo je do sada i u Holandiji, Španiji, Danskoj, takođe zemljama gde je dosta razvijeno živinarstvo – objašnjava za portal eKlinika, epidemiolog prof. dr Radmilo Petrović.
Foto: Pixabay.com
Kako se ptičji grip najčešće prenosi?
Virus ptičjeg gripa se najčešće prenosi direktnim i indirektnim kontaktom sa sekretima i izlučevinama ptica. Uzročnik ptičijeg gripa preživljava u ptičijem izmetu tri meseca, u vodi četiri dana na 22 stepena, a više od 30 dana na 0 stepeni Celzijusa. Osetljiv je na temperature više od 56 stepeni Celzijusa, što znači da se, kako nam objašnjava dr Petrović uništava termičkom obradom. Drugim rečima, ne postoji mogućnost da se zarazimo ako pojedemo termički obrađeno meso.
– Pre svega obolevaju oni ljudi koji rade na živinarskim farmama, osobe koje obrađuju meso u klanicama, oni koji su direktno u kontaktu sa zaraženim životinjama i gde nije dovoljno razvijena higijena – naglašava prof. dr Radmilo Petrović.
Početkom ovog meseca u Crnoj Gori zabeleženi su slučajevi ptičjeg gripa kod uginulih pelikana na Skadarskom jezeru. Stručnjaci navode da se virus ptičjeg gripa retko prenosi sa čoveka na čoveka. Za lečenje i/ili profilaksu ptičjeg gripa koriste se antivirusni lekovi.
Moguće su i infekcija oka, dijareja
Simptomi liče dosta na grip, pacijent ima povišenu temperaturu, praćenu kašljem i bolovima u grlu i mišićima. Moguće su i infekcije oka, pneumonije, akutni respiratorni distres i u najtežim slučajevima životno opasne komplikacije. Neki pacijenti imaju dijareju, mučninu, povraćaju. Inkubacija u proseku traje od dva do osam dana.
– Domaćin ptičjeg gripa su divlje ptice koje sa severa prema jugu nose viruse. Virus je registrovan u više različitih oblika. Tih H antigena ima 16 ili 17, N antigena ima 9, i to kada se ukombinuje daje dosta raznih podvrsta ptičjeg gripa, ipak najpoznatiji je H5N1 koji se pojavio 1997. godine u Hong Kongu i od tada postoji opasnost da se taj virus proširi na humanu populaciju. Bilo je do sada više puta takvih uzbuna i govorilo se da je on u Kini ili Aziji i da je prešao na ljude, ali nikada se nije dogodilo da u masovnom obliku ta infekcija sa ptica pređe na ljude – naglašava prof. dr Radmilo Petrović.
„Sudar“ covid 19 i ptičjeg gripa
Profesor Petrović objašnjava da je bilo do sada više epizootija to jest, epidemija među životinjama često u južnim delovima Azije, ali i u Evropi i Americi. Početkom ove godine francuska platforma za epidemiološki nadzor zdravlja životinja objavila je da je 950 zaraženih farmi u Evropi, 281 u Francuskoj, 307 u Italiji. Mnogi ljudi su se uplašili „sudara“ covid 19 i ptičjeg gripa.
Foto: Unsplash.com
– Stalno se priča o opasnosti od „sudara“ ptičjeg gripa i covid 19, ali toga nema. Dve sezone smo imali covid 19 i tako nešto nije zabeleženo – kaže dr Petrović.
Hong Kong prvo žarište
Prvo žarište ptičjeg gripa otkriveno je u Hong Kongu 1997. kada je registrovano šest smrtnih slučajeva među ljudima izazvanih tom bolešću.
Predstavnik filipinskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Žan-Mark Oliv na forumu posvećenom toj bolesti u Ženevi 2007. godine, rekao je da bi pandemija ptičjeg gripa mogla da usmrti između dva i sedam miliona ljudi u svetu.
Hong Kong je 1997. godine uništio svu živinu na svojoj teritoriji kako bi sprečio širenje virusa ptičjeg gripa H5N1. Tokom epidemije hospitalizovano je 18 ljudi od kojih je 6 umrlo. U cilju suzbijanja epidemije uništeno je oko 1,5 miliona pilica.
Holandija je 2003. prijavila epizootiju virusom ptičjeg gripa A (H7N7). Oboleli su uglavnom bili radnici na živinskim farmama, 89 osoba je imalo potvrđenu virusnu infekciju. U vezu sa sojem A (H7N7) dovodilo se još 78 ljudi koji su imali znake konjuktivitisa, dok je pet osoba imalo znake konjuktivitisa i oboljenja sličnom gripu praćenog kašljem, febrilnošću i bolovima u mišićima. Od ukupno 89 registrovanih slučajeva, preminuo je jedan veterinar koji je posetio jednu od farmi za zaraženim životinjama.
A/H5N1 bolest sa najvećim zdravstvenim rizikom za svetsku populaciju
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je avijarnu influencu A/H5N1 kao bolest sa najvećim zdravstvenim rizikom za svetsku populaciju u celini.
Od 2003. do 2007. godine, SZO je laboratorijski potvrdila 331 slučaj, od čega 202 letalna ishoda H5N1 infekcije kod ljudi. Interhumana transmisija nije dokazana. Stručnjaci navode da bi u mogućoj budućoj pandemiji ptičijeg gripa A/H5N1 dominantna bila klinička slika primarne virusne pneumonije.
