Ona je torturu trpela godinama.
Sanja J. (27) iz Novog Sada u braku je četiri godine sa G.J.(31) iz Aleksinca, a njegovu torturu, psihičko i fizičko zlostavljanje, trpi poslednje tri godine braka.
Maltretiranje nije prestalo ni kada su dobili ćerku koja danas ima dve i po godine. Živeli su u Aleksincu, odakle je on, ali se Sanja vratila u Novi Sad kod majke.
Zbpg straha od muža, nije prijavljivala nastilje, a nakon poslednjeg šamara koji je dobila u januaru ove godine rešila je da progovori.
- Poslednji put me udario u januaru. Rešila sam tada da je gotovo. Razgovarala sam sa njegovim roditeljima i rekli su mi da oni tu ništa ne mogu da učine. Pozvala sam majku i ispričala joj sve. Rešila sam da napustim Aleksinac. Kada su oni shvatili da želim da napustim muža, od tog trenutka, uvek je neko bio uz mene kada sam vodila ćerku u vrtić ili u šetnju, plašili su se da ne odem sa njom - počela je Sanja potresnu ispovest za Pink.rs.
Nakon odluke da napusti Aleksinac i poslednjeg šamara koji je dobila, ona se obratili i policiji, želeći da prijavi slučaj koji, prema njenim rečima, traje poslednje tri godine braka.
- Kada sam saopštila u policiji da želim da podnesem krivičnu prijavu protiv muža koji me tuče, oni su mi predložili da razmislim i da bi trebalo prvo da napišem upozorenje kako se to više ne i dešavalo - dodala je ona.
Nakon razgovora sa policijom, saznanjima da joj muž ima veze u sudu, podlegla je pritisku i rešila da ga ne tereti krivično.
TUKAO JE PRED DETETOM
Sanja je istakla da je ona sa suprugom u braku četiri godine, ali da fizičko zlostavljanje trpi poslednje tri. - Prve godine braka nije me tukao, bio je normalan, a onda su počele muke. Recimo, za vreme ručka tretirao me kao njegovu služavku. Donesi mi ovo, donesi mi ono, dodaj mi sa stola ovo. Kada bih mu rekla da ne želim to da uradim lupio bi mi šamar i to pred detetom.
- Stalno mi je pričao d mu je drug policajac i da ima veze u Sudu, i da slobodno idem da ga prijavim. Iz tog razloga sam se odlučila na upozorenje - iskrena je Jankovićeva.
Sanja se nakon svega obratila Socijalnoj službi, kako bi uzela svoje dete i otišla.
- Socijalni radnici su mi rekli da sve dok se sudski ne reši starateljstvo, dete može jedne nedelje da bude kod mene, a naredne kod njega. Ja sam pristala na to i molila ga da prve nedelje bude kod mene pošto se ona nije odajala od mene nikada, a ima samo dve i po godne - vidno uznemirena priča Sanja.
Socijalni ranici su samo pogledali u kalendar i rekli da od tog datuma počinje prva nedelja i da će dete biti kod njega.
VUKAO JE PO KUHINJI ZBOG TEGLE KRASTAVACA
Do incienta je često dolazilo za vreme ručka. - On mi je jednom prilikom tražio da mu donesem vodu, zatim sir i još neke namirnice. Sve sam mu udovoljila i počela sam da hranim dete. U tom trenutku me pozvao i rekao da mu donesem krastavce. Rekla sam mu da neću i da su mu pred rukama. Ustao je, uhvatio me za kosu i odvukao u kuhinju. Nabijao mi je teglu krastavaca u ruke da bih mu ih ja stavila na sto, a dete je sve to gledalo.
- On je odmah odjurio po nju u vrtić da slučajno ja ne bi otišla pre njega. Ja sam otputovala u Novi Sad - dodala je ona.
Nakon isteka sedam dana, Sanja je otišla u Aleksinac da uzme dete koje je trebalo sa njom da provede narednih sedam dana, ali problemi su postali još veći. Suprug je podigao tužbu za starateljstvo i nije želeo da da dete Sanji.
- Molila sam ga da mi je da i da je sada red da dete bude kod mene. Ponovo sam išla u Socijalnu službu, ali sam tamo dobila odgovor da oni ne mogu da ga kazne i tuže za to - rekla nam je ona.
Nakon stresa koji je preživela, pozlilo joj je.
- Nije mi bilo dobro, a nakon pregleda i svega dozvolio mi je da sa detetom provedem samo sat vremena. Kada me je videla, ona se strašno obradovala i nije želela da ide od mene - s knedlom u grlu priča Sanja.
Ona je rešila da se ponovo obrati policiji i podnese krivičnu prijavu. Kada je pogledala izveštaj od prethodne nedelje, kada je podnela upozorenje, u njemu nije stajalo ništa što je tada rekla.
Njena agonija se nastavlja. Pokrenula je sudski postupak i počela je borbu za dete.
N. Petričević