AKTUELNO

I nakon što je rešena misterija "nestale" Kragujevčanke, koja je pronađena posle tri godine mrtva u svom stanu, ostaje pitanje - zašto je na porodičnom spomeniku uklesana i njena godina smrti 1946-2046.

Jer je Zorica Miletić znala da neće imati ko da joj ukleše datum, kažu neke komšije, čitaoci u komentarima, ali to pokazuju i slični slučajevi po Srbiji.

- Očigledno da je dobro procenila jer niko nije ni mario šta je sa njom kad su je tek posle tri godine pronašli, a kamoli da bi neko mario da joj ukleše godinu. Nikakva misterija - piše u svom komentaru Sara.

Mediji su  istraživali slučajeve pisanja datuma smrti unapred, gotovo svi imaju isti razlog.

ZABORAVNI NASLEDNICI

Živomir Soković iz sela Drenovac kraj Kragujevca 1999. godine, u svojoj 61, odlučio da sebi ukleše kao godinu smrti 2003. Hajde sebi, nego je istu godinu smrti uklesao i supruzi.

- Negde pred NATO bombardovanje prođem ja kroz groblje, a ono na svakom drugom spomeniku nema godine smrti, iako pokojnici odavno nisu više među živima. Zaboravili naslednici da dodaju ili im se ne daju pare na još jedno slovo. To mi se nije svidelo, a ja nemam ni decu - pričao je Živomir novinarima 2009, šest godina "posle svoje smrti", bar na spomeniku.

Čovek koji je nadživeo planiranu godinu umiranja rekao je još da je spomenik, slova i brojke platio ondašnjih 3.350 maraka. Hteo je unapred da plati i opelo, ali nije moglo. Ostalo mu je samo da se nada da će neko to platiti kada zatreba.

Telegraf je kontaktirao Sokoviće ove 2019. Živomirova supruga Branka kaže da je on preminuo 2012, devet godina nakon datuma na spomeniku. Branka uklesanu godinu nije ispravljala, da bi sve ostalo kako je Živomir zacrtao.

"SPOMENIČKI" STOGODIŠNJACI

Čedomir P. iz Rudog u Republici Srpskoj takođe je sebi i supruzi na spomeniku upisao i godinu smrti, njoj tri godine kasnije nego sebi, jer je toliko mlađa od njega. Na pitanje - zašto, odgovorio je novinarima kao i Šumadinac Živomir.

- Odlučio sam se na ovaj potez jer sam gledajući spomenike na seoskim grobljima uočio da na polovini njih piše godina rođenja pokojnika, a godine smrti nema. Iako je osoba sa slike odavno, pa čak i pre dvadesetak godina umrla, godina smrti nije napisana. Porodici pokojnika je teško da kamenoresca kasnije dovedu do groblja da upiše godinu upokojenja pa tako, prema spomeniku, ispada da neki žive više od stotinu godina - kazao je Čedomir 2011. za "Glas Srpske".

Foto: www.glassumadije.rs, Elizabeta Jovanović

Opet slična priča Slavka P. iz Loznice, koji je 2008, u 77. godini na svom spomeniku naznačio kao godinu smrti 2012. Rekao je novinarima da "pametan živi koliko hoće, a budala koliko mora" i da računa da će poživeti još četiri godine.

- Ako se smrt desi koju godinu ranije ili kasnije, to nikoga neće interesovati. Stavio sam tu godinu jer nema mi je ko dopisati kad umrem. S obzirom na moje zdravstveno stanje, možda ću završiti i pre, ali, računao sam, ako se zdravlje popravi, a ja poživim koju godinu nakon predviđene, niti će mi ko suditi, a niti će me ko tužiti. Koga briga da li sam umro pre ili kasnije. Nikoga neću ugroziti time što sam upisao godinu smrti - rekao je Slavko 2008. novinarima objašnjavajući da nema ko da ga sahrani jer mu supruga nije bila verna, a dete sa njom i nije njegovo.

Zorica Miletić iz Kragujevca stavila je na spomenik 2046. godinu kao godinu smrti verovatno reda radi, da bi postojao neki broj, znajući da malo ko doživi više od 100 godina. Zašto je to uradila je pitanje koje nema samo jedan odgovor. Onaj koji prvi pada na pamet je - znala je da u Kragujevcu nema bližu rodbinu koja bi to učinila, a familija iz drugih gradova će možda zaboraviti.

Drugi odgovor je da možda nije htela nikoga time da opterećuje niti ikome stvara obavezu oko toga. Ne mora samo da znači da je familija bezosećajna, možda je Zorica bila previše skromna da bi od nekoga očekivala datum na spomeniku.

#Spomenik

'