Radoje Stekić, koji je preživeo krvavi pir u Velikoj Ivanči, kada je Ljubiša Bogdanović na današnji dan, pre šest godina, ubio svojih 13 komšija, među kojima i dečaka, kaže da čeka dan kada će i on otići.
- Šta mislite, za šta živi čovek kao ja? Da odem na groblje najmilijima i ispričam se s njima. Ovde nemam s kim da progovorim... I samo čekam dan kada ću biti s njima.
Radoje Stekić jedan je od retkih koji su preživeli masakr Ljubiše Bogdanovića pre šest godina u Velikoj Ivanči kod Mladenovca. Stekić je u pokolju svog brata od tetke ostao bez žene i majke, kao i još jedanaest najbližih komšija.
Foto: Video printscreen/Kurir
Sumanuti ubica je tog 9. aprila u praskozorje usmrtio svog sina Branka i majku Dobrilu, ranio ženu Javorku, pa krenuo redom, po kućama svojih najbližih komšija i rođaka. Najpre je u crno zavio porodicu Despotović, gde je u majčinom naručju ubio i dvogodišnjeg Davida, dečaka koga je, prema rečima komšija, iz porodilišta doveo i kome je bio domaćin na krštenju.
Crno jutro
Tog crnog aprilskog jutra u Velikoj Ivanči žrtve su se nizale, a onda je monstrum pucao u sebe. Poživeo je nekoliko dana, a sahranjen je daleko od onih kojima je presudio.
Foto: Video printscreen/Kurir
- Tog jutra sam otišao na posao, zove sin, kaže: "Tata, mama leži u lokvi krvi, vrati se." Zovem Hitnu, oni kažu: "Znamo za to, tamo je masovno ubistvo." Mislim se, daj da spasavam šta se spasti može, sin mi je još živ - kroz jecaje govori Stekić:
Ubio komšije zbog tračeva
Radoje Stekić misli da je Ljubiša Bogdanović odlučio da poubija komšije da ga ne bi kasnije ogovarali. - Ubio sam sina, ukućane, u zatvor neću, pa ću ubiti i sebe, nije on planirao da ide u zatvor sigurno. Da li je ubio jednog ili sto, isti mu je đavo. Da je ubio samo svoje, sigurno je mislio da će komšije da ga ogovaraju posle kako je zatvorio najbogatiju kuću, onda je on odlučio sve da poubija, samo je Miloševiće zaobišao - rekao je Stekić.
Foto: Tanjug
- Kad sam došao, imao sam šta da vidim. Majku mi je u postelji ubio, vrata razvalio. Moja Dragana je tu pala, još rupa od metka stoji u zidu, da je gledam svaki dan. Policajac me u kuću nije pustio, uhvatio me preko pola i ne da. Onda mi je neki lekar dao injekciju u venu i dalje se ne sećam ničeg, bio sam kao stvar. Ne sećam se ni kada su ih iz kuće izneli. Vodili me takvog po kućama, da popisuju leševe, da im kažem ko je gde živeo, video sam sve - jeca on.
Ukleti april - troje Stekića umrlo
Radoje Stekić kaže da ga svakog aprila nešto stegne jer je u tom mesecu ostao bez najmilijih. - U aprilu mi je 2007. prvo poginuo otac. Onda mi je Ljubiša ubio ženu i majku. I sad, kad vozim kola u aprilu, pazim. A za vreme rata sam oborio avion, pisale novine o meni. Samo svoju kuću nisam uspeo da odbranim od najbližeg - kazao nam je Stekić.
Pre Radojevog dolaska s posla, njegov sin Aleksandar je pomoć potražio u kući komšija Mijajlovića. Velimir je već bio mrtav, a baka Olga je preminula na putu do bolnice.
- Sin ušao u kuću, ona puzi ranjena prema vratima. Samo je Miloševiće zaobišao na svom krvavom putu - kaže Stekić.
Zavadio se sa svojima
U selo duhova, kako su Veliku Ivanču nazvali, retko ko zalazi.
- Pričali su posle, Ljubiša se uveče zavadio sa svojima zbog ženidbe sina sa tom malom. Govorilo se da je i Ljubiša s njom bio, pa mu je rekao: "Možeš bilo koju da dovedeš, samo ne nju." Sin mu kazao da on nema izbora, ima godina i da hoće nju da uzme, pa makar Ljubišu isterali. Verovatno su se celu noć svađali i tukli, pošto je Javorka bila u trenerci i kaljava ujutru kad su je našli, sigurno ne bi spavala takva - priča Radoje.
