Nepoznati počinilac bacio je na Novom Beogradu eksplozivnu napravu u dvorište porodične kuće Jelene Radišić, bivše supruge haškog optuženika Ranka Češića.
Kako smo ranije pisali, tokom ovog napada su oštećena stakla i fasada na kući, kao i putničko vozilo. Njegova bivša žena Jelena Radišić, izjavila je da smatra da iza svega stoji upravo njen bivši suprug.
Ranko Češić rođen je 5. septembra 1964. u Bosni i Hercegovini. Živeo je u opštini Brčko pre i za vreme rata a u Beograd se preselio krajem 1996.godine. U žižu javnosti Ranko Češić dospeo je kada je uhapšen u maju 2002. godine zbog ratnih zločina a prilikom prvog pojavljivanja u haškoj sudnici izjavio je da nije kriv.
Na prvobitnoj optužnici koja je u Haškom tribunalu podignuta 21. jula 1995, Češić se nalazio s Goranom Jelisićem, bivšim komandantom logora "Luka", koji je u međuvremenu u Tribunalu osuđen na 40 godina zatvora. Goranu Jelisiću je suđeno i osuđen je 14. decembra 1999. Izmenjena optužnica, koja se odnosi samo na Ranka Češića, podnesena je 26. novembra 2002.
Optužnica se sastoji od 12 tačaka. U šest tačaka Ranko Češić se tereti za zločine protiv čovečnosti. U pet od tih tačaka tereti se za ubistvo a u jednoj za silovanje. U šest ostalih tačaka, u odnosu na iste događaje, Češić se tereti za kršenje zakona i običaja ratovanja. U pet od tih tačaka tereti se za ubistvo a u jednoj za uvredljive i ponižavajuće postupke.
Inače, Ranka Češića uhapsile su vlasti Savezne Republike Jugoslavije u Beogradu 25. maja 2002. a prebačen je u Pritvorsku jedinicu Ujedinjenih nacija u Hagu 17. juna 2002. Prilikom svog prvog stupanja pred sud, tri dana kasnije, Ranko Češić se izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice.
Međutim, 7. oktobra 2003., pre početka suđenja, Češić i tužilac su sklopili sporazum o izjašnjavanju o krivici Ranko Češić je priznao krivicu po svih 12 tačaka optužnice i složio se da svedoči u drugim postupcima pred Međunarodnim sudom. Tekst činjenične osnove u kojem se opisuju zločini i Češićevo učešće u njima priložen je sporazumu o izjašnjavanju o krivici. Češić se nakon toga potvrdno izjasnio o krivici po dvanaest tačaka optužnice pred Pretresnim većem 8. oktobra 2003. Pretresno veće je prihvatilo njegovo potvrdno izjašnjavanje o krivici nakon što se uverilo da je ono učinjeno dobrovoljno, upućeno i nedvosmisleno te pošto je utvrdilo da postoji dovoljna činjenična osnova za zločine i učešće optuženog u njima.
Priznajući krivicu, Češić je izjavio da je bio svestan svojih postupaka, odnosno da je ubistva zarobljenih muslimana počinio namerno. Tužilaštvo je tražilo da za navedena dela optuženom bude izrečena zatvorska kazna u rasponu od 13 do 18 godina, a Češić se obavezao da će pristati da u drugim procesima, ako bude potrebno, svedoči pred sudom. Tako je on osuđen na kaznu zatvora od 18 godina, a kaznu je odsluživao u danskom zatvoru. Odande je pušten prevremeno, 2014. godine jer je tada već odslužio dve trećine kazne. Prema preporuci zatvorskih vlasti – Češić je izrazio kajanje zbog zločina, kao i da „zatočenost nije jedina kazna za njega – jer je još teže živeti s njegovom krivicom“