Aleksandar Mandić ispričao je kako ga je Željko Ražnatović držao na nišanu kad je ušao u velnes centar dok se on masirao. "Komandant" je pomislio da je neko došao da ga ubije, ali je ubrzo shvatio da je to Mandin sin.
Aleksandar Mandić (37), sin pokojnog Milenka Mandića Mande, koji je 15. januara 2000. u hotelu "Interkontinental" ubijen sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Draganom Garićem, otkriva za Kurir da je dobijao pretnje posle zločina, i to od ljudi za koje se sumnjalo da su organizovali trostruko ubistvo.
- Posle ubistva oca prekinuo sam pripreme s fudbalskom reprezentacijom i vratio se kući. Bila je puna, bili su tu Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, biznismeni, sportisti. Primali smo saučešće, sahranili oca i ostali sami - priseća se Aleksandar prvih dana bez čoveka koji mu je, kako kaže, bio sve na svetu i koji je svoju decu čuvao pod staklenim zvonom. Vrlo brzo do porodice su stigle priče da su u organizaciji likvidacije učestvovali Zoran Uskoković Skole i Branko Jevtović Jorga.
Nije razmišljao o osveti - Nisam dželat kao oni
Aleksandar ističe da o osveti nikad nije razmišljao. Na srcu mu, kako kaže, i dalje leži velika rana.
- Bio sam kivan, ali kome ja da se svetim? Otac me je drugačije vaspitao, nisam dželat kao oni, ne želim loše ni njihovim porodicama. Satisfakcija mi je to što su izvršioci osuđeni, ali siguran sam da postoji pozadina, koja se neće otkriti. Nadam se da će Dobrosav Gavrić biti izručen Srbiji. Moj otac ga je poznavao, čuo sam i da mu je pomagao. Da je bar nekad pozvao i rekao: "Aco, desilo se, izvini". Nikada više njegovo ime ne bih pomenuo, ali on to nije uradilo - kaže Mandić i dodaje da su posle ubistva njegovog oca gotovo svi moćni ljudi iz biznisa, podzemlja i sporta izjavili saučešće, ali ne i Zoran Uskoković Skole.
Ubili ga na pravdi Boga
- Bio sam dete koje je ostalo bez oca i imao sam pravo da javno govorim o tome. Oca su mi ubili na pravdi boga, čovek ih je pomagao. Nisam ih napadao, ali tražio sam pravdu i zato sam pričao o njima. Jednog dana sedeo sam s drugom, pozvonio mu je telefon i on mi je rekao: "Za tebe je". Javio sam se, glas s druge strane je rekao: "Jorga ovde. Je li ti, mali, što mi stavljaš kosti u grob?". Odgovorio sam mu da ne razumem, a on je rekao: "Razumeš ti dobro. Što pričaš gluposti da smo mi ubili Mandu i Arkana? Mi smo njih voleli, prestani s tim, imaćeš problema" - priseća se Mandin sin. Posle petnaestak dana usledio je novi poziv.
- Jorga mi je rekao: "Mali, ti si nepopravljiv, izgleda da ćeš završiti kako ne treba" - objašnjava Aleksandar i napominje da je slične pozive dobijao i od Skoleta. O telefonskim razgovorima obavestio je Slavka Mijovića, koji je bio prijatelj njegovog oca i Arkana, i on mu je rekao da sve pozive ubuduće uputi na njega. Tako je i bilo, i pretnje su prestale.
Skole i Jorga, podsetimo, nisu bili optuženi za zločin. Prvi je ubijen tri meseca posle događaja u "Interkontinentalu", a drugi 2004. godine.
Porodica - Manda bi danas bio ponosan
Aleksandar Mandić danas je u srećnom braku s voditeljkom Marinom Kotevski. Venčali su se u maju 2016, a naredne godine postali roditelji malog Lazara.
- Siguran sam da bi moj otac danas bio ponosan na mene, a da bi Lazaru bio najbolji deda. Nažalost, moj sin nikada neće imati priliku da upozna tog čoveka, koji je bio zaista veliki - kaže Aleksandar i priznaje da mu je otac mnogo nedostajao tokom odrastanja, naročito u trenucima najveće sreće.
Brijanje brkova
Mandin sin i danas pamti kako ga je Arkan, to jest "komandant", kako ga oslovljava, jednom prilikom držao na nišanu.
- U hotelu "Jugoslavija" bio je velnes centar "Gral", Arkan ga je držao. U prostoriji u kojoj su ga masirali postojala su jedna vrata za koja je malo ko znao i kroz koja nikome nije dozvoljavao da prođe. Ja sam tamo trenirao i otac mi je jednom, da ne idem mokar okolo, rekao da prođem baš kroz ta vrata. Čim sam ih otvorio, Arkan je poskočio sa stola za masažu i uperio pištolj u mene, jer je mislio da je neko došao da ga ubije. Bio sam prestravljen, nikad više nisam prošao kroz ta vrata - priseća se Aleksandar. Kaže, Arkan je bio ljut na čoveka koji nije zaključao vrata i naterao ga je da obrije brkove.
S druge strane, priseća se i da mu je jednom prilikom Ražnatović poklonio zlatni lanac, samo zato što mu je na poziv da dođe da igra fudbal u Obiliću odgovorio: "Nisam ja još taj kvalitet".
Prodao kuću Bati Mirkoviću
Aleksandar Mandić kaže da ga je otac vaspitavao da bude častan, pošten i plemenit čovek, da svakog počasti, da čoveka uvek pita šta može da učini za njega.
- Bio sam najvoljenije i najbogatije dete. Učio me je da vredno treniram, bio sam najmlađi vozač u Jugoslaviji, boksovao, igrao fudbal, vozio karting. Govorio mi je: "Treniraj, pa čak i ako ne bude vrhunskih rezultata, nemoj samo na ulicu, ništa dobro ne može da ti donese" - seća se sa setom u glasu i kaže da je 15. januar 2000. promenio sve i da je kasnije krenuo putem na koji ga je otac upozoravao.
- Otac mi je ostavio pet lokala, osam stanova i porodičnu kuću na Avali, koju sam prodao fudbaleru Bati Mirkoviću. Sve sam potrošio, gledao sam na to kao na odvratne pare, uhvatila me je ulica s koje me je sklanjao. Trošio sam i na lažne i na prave prijatelje, ali ne žalim, otac me je naučio da treba da dajem - iskren je Mandić.