- Tim autobusom sam se vratila s posla kući, i srela baku koja ga je čekala da bi njime otišla do Niša. Kazala mi je da ide do grada da podigne penzionersku karticu za prevoz za sebe i za sestru. Pozdravile smo se ne sluteći da je to poslednji put da se vidimo. Devet dana smo se nadali, izgledalo je da će se oporaviti ali su naše nade bile uzaludne. Nismo uspeli ni da je vidimo, da se oprostimo, sve vreme je bila na intenzivnoj nezi - sa tugom priča Marija Stamenković, unuka sedamdesetosmogodišnje Gajtane koja je sinoć preminula u niškom Kliničkom centru od posledica povreda koje je zadobila 21. decembra u sudaru autobusa i voza

Nesrećna žena imala je povrede karlice, butne kosti i kontuziju pluća, nije bila na spisku životno ugroženih ali joj se stanje iznenada pogoršalo.

Lekari su nam kazali da je bolje, čak je počela i da jede. Međutim, pre nekoliko dana je upala u komu, dobila temperaturu i bilo joj je sve gore. Strašno nam je teško, živela je sa nama u kući. Osim sina, mog oca ima i ćerku koja živi u naselju Komren. Svi smo mnogo potreseni, sve se desilo tako iznenada... Baš smo proslavili Svetog Nikolu, baki je došla i sestra, bili smo svi na okupu, a evo sad ćemo se ponovo okupiti na njenoj sahrani - kazuje neutešna unuka.

Gajtana je šesta žrtva tragedije u Donjem Međurovu koja je odnela petnaestogodišnjeg Aleksandra Dimitrijevića i godinu dana stariju Marijanu Kocić, Danijelu Stanković (48), Natašu Janković (42) i Bogomira Lazića (75).

Mesto njihovog stradanja neprestano posećuju ožalošćeni rođaci.

Kraj nečijeg krvavog šala stoji bezimeni buket belih ruža, bez oznake kome je namenjena na zemlji je tacna sa kivijem i ugasle sveće, plavo cveće ostavili su Bogomirova supruga i sinovi dok je mesto Aleksinog stradanja obeleženo posmrtnim vencem i smrtovnicom. Slatkiši i limenka koka kole, tužan su podsetnik na najmlađu žrtvu saobraćajne nezgode kakvu jug Srbije nije zapamtio.