Teško je prisetiti se igre koja je stvorila sumanuto velika očekivanja kao što je to slučaj s nastavkom hvaljene PlayStation ekskluzive The Last of Us.
Možda nismo mogli da govorimo o nekoj prevelikoj revoluciji jer prvi The Last of Us samo je savršeno kombinovao sve ono što su utemeljili njegovi prethodnici (posebno Resident Evil 4 i podcenjena petica), ali i ono što je Naughty Dog naučio radeći na drugom Unchartedu, stvorivši gotovo savršen recept i ravnotežu kakvu očekujemo od jednog AAA blokbastera.
Međutim, ono što The Last of Us čini jedinstvenim nije samo odlična grafika, atmosfera ili fenomenalan soundtrack oskarovca Gustava Santojale već u prvom redu izvrsno napisan scenario i briljantna gluma Ešli Džonson i Troja Bejkera koji su besprekorno odigrali glavne junake, Eli i Džoela. Ako ste ikada imali priliku da pogledate video reakcija uplakanih fanova na prvi trejler dvojke, jasno vam je da The Last of Us mnogima predstavlja više od igre.
S tim na umu upustiti se u nastavak mnogima se činilo kao greška, a toga su bili svesni i tvorci jer, realno, zašto upropastiti nešto što ljudi smatraju savršenim?
Bez previše filozofije, drugi The Last of Us nije upropastio jedinicu.
Reći da je dvojka "bolja od jedinice" bilo bi neoprostivo iako u tehničkom pogledu to nesumnjivo jeste. Što je i razumljivo. Na kraju krajeva, od Naughty Doga u 2020. i očekujete vizualno savršenstvo, ali vizuelni i tehnički aspekti nisu razlozi zbog kojih ovu igru volimo, piše hrvatski Index.
Najjednostavnije rečeno, dvojka je toliko pametno i pažljivo napisana da jedinicu čini boljom i pritom je zaokružuje na bezbroj neverojatnih i neočekivanih načina. Ovo je toliko više od onoga što smo navikli da viđamo u videoigrama. Franšiza The Last of Us je bila i, na veliku radost najvernijih fanova, ostala najbolje napisana igra na bilo kojoj platformi i bez ikakve sumnje je najbolja igra generacije.
