AKTUELNO

Bio je jedan od najvećih fudbalera koji je igrao na prostorima bivše Jugoslavije. Odigrao je 63 utakmice za reprezentaciju, osvojio je Kup šampiona i Kup Kupova, a danas je možda i najbolji dan da se prisetimo Mihe. Defanzivac kojeg je krasio razoran šut levom nogom ostaće upamćen kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca ikada, zbog čega je i dobio nadimak “bombarder iz Borova”.

Siniša Mihajlović rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru, koji je bio prvi veći grad njegovom rodnom Borovu.

Od malih nogu pokazivao je veliki talenat za igru, a koliko je to obećavalo pokazuje i činjenica da se u generaciji igrača rođenih 1969. godine nametnuo selektoru omladinske reprezentacije Jugoslavije Mirku Joziću i bio je veoma blizu da sa sjajnim "čileancima" osvoji Mundijalito 1987. godine. Mnogo godina kasnije sam Siniša pričaće da nije otputovao u Čile na SP za igrače do 18 godina samo zato što nije pristao da potpiše ugovor sa zagrebačkim Dinamom koji su opsedali njegov dom i porodicu tih godina.

Foto: Instagram.com/vickymiha

Rekao "NE" Dinamu, ostao bez Čilea

Pre čuvenog tokijskog finala Mihajlović se afirmisao u Vojvodini, sa kojom je osvojio titulu 1989. godine. Odatle je na polusezoni pred Bari stigao na Marakanu u najvećem dotad transferu u SFRJ, budući da su sa Marakane doneli tada neverovatnih 1.500.000 nemačkih maraka da bi se od "lala" dobila dozvola za njegovu selidbu u Ljutice Bogdana.

Najveći transfer u Jugoslaviji

Na Marakani se nije zadržao dugo koliko je to i sam želeo. Rat je kucao na vrata. Fudbal je polako počeo da odlazi u drugi plan, pa je i Zvezda podigla rampu za svoje najveće zvezde. U inostranstvo su prvo otišli Binić, Prosinečki, Marović, Radinović i kapiten Stojanović, a već sledećeg leta za njima su polakokrenuli Savićević, Jugović, Pančev i Mihajlović.

Mihajlović je izabrao u Romu! Najviše zbog toga što je iza poziva "vučice" stajao niko drugi nego leendarni Vujadin Boškov, legenda Vojvodine i Novog Sada, kojima je do kraja pripadao i Mihajlović. Tokom boravka u Rimu, fudbalski se stvari nisu razvijale na najbolji način. Jednim okom ka zemlji koja se raspadala, drugim okom ka Olimpiku, mladi 23-godišnji fudbaler bio je rastrzan, pa čak i pomalo nezainteresovan za igru dok se vodila borba oko Borova i Vukovara.

Zlatni dani u Laciju

Ostaće zapamćeno da je igrajući za Lacio na jednoj utakmici postigao het-trik iz slobodnih udaraca, što je samo još njegovom prijatelju Pepeu Sinjoriju uspelo dok je igrao za Bolonju.

Sa "lacijalima" osvojio je i duplu krunu 1999/00, a godinu dana pre toga UEFA kup kupova. Kako je propadalo kraljevstvo vlasnika Lacija Serđa Kranjotija, tako je postajalo sve izvesnije da će Mihajlovićeva karijera krenuti drugim putem. Ka severu. Tamo gde je malo pre njega otišao njegov mlađi kumić Dejan Stanković, krenuo je i on, utabavši stazu za dolazak i Manćinija, ali u funkciji trenera.

Uporedo sa klupskom tekla je njegova reprezentativna karijera. Obećavala je više, nego što joj je dodeljeno, delom i zbog samog temperamenta Mihajlovića. Posle 63 utakmice u plavom dresu iza njega je ostalo jedno SP u Francuskoj 1998. godine i EP u Holandiji i Belgiji 2000. godine. Ovo poslednje neslavno je završeno njegovim isključenjem u meču sa Slovenijom, ali je sam dolazak na takmičenje ostao istorijski zbog 2:2 protiv Hrvatske na Maksimiru koji su imali važnost pobede.

Sve zvezde na oproštaju u Novom Sadu

Od aktivnog igranja oprostio se 2006. godine, u Novom Sadu, na "Karađorđu", pred članovima porodice, prijateljima, navijačima i najvećim fudbalskim zvezdama Serije A. Bili su tu i Zlatan Ibrahimović, i braća Inzagi, Brazilci Adrijano i Maksvel, Argentinci Solari i Samjuel, zatim Luis Figo, Hulio Kruz, italijanski reprezentativci Toldo i Materaci, Hristo Stoičkov, Montela... Od domaćih igrača došli su da mu uveličaju penziju Piksi, Mijat, Belodedić, kum Tanjga...

Foto: Tanjug AP/Darko Vojinovic

Odlazak u penziju, znalo se to oduvek, nije bio oproštaj od fudbala. Odmah je prihvatio ulogu pomoćnika Manćinija u Interu, a tada je znao da kaže da njegova uloga nikad neće biti svedena na klimanje glavom šefu i ređanju čunjeva na treningu, već da će svoje stavove umeti da brani i glasno ih kaže pred svima. Manćini nije pravio problem emotivnom Srbinu, jer je znao i prihvatio njegove mane i vrline onog momenta kada je odlučio da mu poveri ulogu "desne ruke".

Uz Đuzepea Sinjorija, jedini je igrač koji se može pohvaliti da je na jednom meču Serije A dao tri gola iz “slobodnjaka”.

Lacio je 13. decembra 1998. godine igrao utakmicu italijanskog prvenstva protiv Sampdorije. Mihajlović samo što se preselio iz Đenove u Rim, dakle igrao je protiv sveže bivšeg kluba i napravio je pravo čudo. Postigao je het -trik, a sva tri gola, legendarni srpski fudbaler i trener postigao je iz slobodnih udaraca.

Foto: Tanjug AP/Darko Vojinović

Penzionisao se sa 28 pogodaka sa distance, po čemu je, zajedno sa legendarnim Andreom Pirlom, neprikosnoveni lider “kalča”.U igračkoj karijeri nastupao je Borovo, Vojvodinu i Crvena zvezdu kada su u pitanju klubovi iz bivše Jugoslavije, zatim Roma, Sampdodija, Lacio i Inter u Italiji.

Mihajlović je tokom igračke karijere osvojio mnoštvo trofeja.Sa Vojvodinom je bio prvak Jugoslavije, sa Crvenom zvezdom je dva puta podizao isti pehar, te bio šampion Evrope i sveta.

Dan kada je fudbalski svet plakao

Prosle godine, 16. decembra stigla je vest da je Siniša izgubio najvažniju životnu bitku- sa leukemijom. Posle nekoliko godina lavovske borbe, preminuo je u Rimu. Na večni počinak ispratili su ga mnogi ljudi iz sveta fudbala, a njegova porodica i prijatelji, njegovi poštovaoci, ostali su neutešni.

Svi oni koji su poznavali Mihu, upamtiće ga kao večitog dečaka, sa osmehom koji je bi njegov zaštitni znak. Bio je posvećen otac, suprug, prijatelj i čovek velikog srca koji je pomagao svima.

Foto: Informer.rs

Bio je veliki čovek koji se nije stideo da pokaže emocije, smejao se i plakao pred svima, i kada je saopštio da boluje od leukemije i kada je postao deda, i kada je pričao o ocu Bogdanu čiju smrt nikad nije preboleo. Voleo je pesmu "Ne kelepeći nanulama" uz koju je plakao jer ga je podsećala na oca , a jednom prilikom otkrio je šta je najvažnija životna lekcija koju je od njega naučio:

Foto: Tanjug AP/Darko Vojinovic

- Sine, kad ti je najteže u životu, daj sve od sebe. I slušaj dobro šta ću da ti kažem - nikad nemoj da se predaješ. Ma šta da ti se desi. Nikad!

Slušao je oca, nikada se nije predavao i kada je bilo najteže ali protivnik je ipak pobedio na kraju i ugasio jedan mladi život...

#Siniša Mihajlović