Vedeta italijanskog i svetskog fudbala gost je Beograda danas i sutra.
Veliki Roberto Bađo, jedini je Italijan koji je tresao mreže na tri svetska prvenstva - Zlatna lopta ’93. Vicešampion planete ’94. "Rafaelo svetskog fudbala". Dobitnik je "Zlatne lopte" za najboljeg fudbalera sveta 1993. godine.
Ovaj veliki znalac i majstor fudbala u Beogradu promoviše tradicionalni fudbalski kamp. U okviru promocije, Bađo je danas obišao Italijanski kulturni centar gde je, između ostalog, i potpisivao lopte.
Kako je najavljeno, slavni fudbaler posetiće i Sportsku gimnaziju u glavnom gradu Srbije.
Bađo, poznat i kao ’Mali Buda’, prema procenama mnogih stručnjaka jedan je od najvećih ifudbalera svih vremena. Ceo svoj fudbalski život proveo je u Italiji. Profesionalnu karijeru počeo je u Vićenci 1982. godine, a završio u Breši 2004. godine - 204 gola kasnije. Mada je celu karijeru proveo na Čizmi, Bađo je širom sveta imao veliku armiju svojih poštovalaca, kako običnih navijača, tako i slavnih fudbalera, koji su neizmerno poštovali ono što je pružao fudbalskoj igri.
Foto: Printscreen Facebook/Istituto Italiano di Cultura in Belgrado
Bađo je još od svojih početaka bio poštovan i voljen među saigračima, zbog skromnosti, nesebičnosti, timskog duha i požrtvovanosti. Kako je rastao njegov ugled i status u surovom svetu fudbala, tako je rasla i njegova kosa, uvek svezana u rep, zbog čega je i zaradio nadimak „Božanski rep”.
Foto: Printscreen Facebook/Istituto Italiano di Cultura in Belgrado
OŽILJAK KOJI NIKADA NEĆE ZARASTI!
Legendarni fudbaler je živa ikona italijanske reprezentacije, njen simbol i „himna“. Bađo se u strelce upisao 27 puta na 56 utakmica, a jedini je italijanski igrač koji je postigao golove na tri šampionata planete, 1990, 1994. i 1998. godine.Upravo je on bio temelj reprezentacije Italije 1994, najzaslužniji što je prosečna selekcija sa „čizme“ dogurala do finala gde su snage odmerili sa Brazilom... Ipak, jedan detalj u tom okršaju obeležio ga je za života, trajno pomračivši sav sjaj njegove karijere. U tom „kobnom“ finalu, koje se završilo 0 - 0 nakon produžetaka, Bađo je izvodio poslednji šut sa bele tačke u penal završnici., kada je lopta otišla preko prečke, a Brazilci su zaplesali sambu i postali prvaci sveta! Bađo je plakao. Italija je plakala. Mrzeli su, psovali i osporavali Roberta, zaboravivši da njega nije bilo, nikada ne bi ni videli svoje fudbalere u finalu! Bes naroda obrušio se na čuvenog golgetera, a podla opaska „da je verovao u Hrista, a ne u Budu, ne bi promašio penal“, bolela je Bađa više od svega. – Moje najgore sećanje, ožiljak koji nikada neće zarasti. Godine uspeha izbrisane samo jednim promašenim penalom – istakao je on mnogo godina kasnije o čitavom „incidentu”.
