Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetoj Petki - Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.
Sveta Petka je poreklom Srpkinja, rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku. Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli sirotinji sve što je imala i zamonaši se u Carigradu.
Odatle je otišla u Jordansku pustinju, gde je doživela duboku starost.Tada joj se javio anđeo I rekao da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim I bogoljubnim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, pa je vreme da se vrati u svoj zavičaj i tu na miru prepusti dušu Bogu.Mošti su joj bile u Carigradu, pa prenete u Trnovo,odaatle ponovo u Carigrad, zatim u Beograd i konačno su položene u rumunskom gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi, na Kalemegdanu, pored male crkve posvećene Svetoj Petki nalazi se izvor čija voda čudotvorno leči bolesne.
Foto: Pink.rs
U većini mesta ovaj dan zovu Pejčindan.Crkva u Jašu je ovog dana izuzetno posećena, jer dolaze bolesni s čitavog Balkana da se za trenutak ispruže na njenom grobu, verujući das u njene mošti isceljiteljske. U selima oko Zaječara prave slavski kolač koji lome i podele stoci za zdravlje. Desetine crkava u srpskim krajevima posvećeno je Svetoj Petki. Hramove naročito posećuju žene da bi lakše rađale,a nerotkinje se mole da imaju decu.Žene koje traže pomoć od svetice zavetuju se i poste sedam dana,a na njen dan odlaze u crkve s prilozima.
Prema verovanju, ovo ste morali uraditi pred spavanje.
Posle večere obično se ide na spavanje. Obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu: "Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja.
Foto: Wikipedia
Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Ovakvi običaji vezuju se za selo i to samo noć pred Svetu Petku, ali ne bi škodilo da svaku noć svi ovako idemo na spavanje.
Zanimljivo je da ukoliko na selu oko večere zapevaju petlovi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne:"Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!
Ove petlove ljudi na selu zovu "krivci". Veruje se da kad oni kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.
