Smrt ne mora da nastupi u trenutku, već je reč o procesu koji zahvaljujući napredovanju medicine može da se uspori ili čak spreči. Slučaj Džahi Mekmats iz Kalifornije pokazuje da ni prekid moždanih talasa nije siguran trenutak smrti.

Džahi Mekmats leži u krevetu zatvorenih očiju brižljivo doterana. U trenutku kada je snimljena fotografija, već godinama nije sama ustala iz kreveta. Bila je priključena na aparate za održavanje života i zbog toga se nedavno u SAD našla u središtu rasprave o tome kada prestaje život i počinje smrt.

Danas važi princip moždane smrti

Još u 20. veku se smatralo da je čovek mrtav kada prestanu rad srca i disanje. Danas to više ne važi, već se smatra da je moždana smrt sigurna smrt. To znači da su funkcije velikog mozga, malog mozga i moždanog stabla nepovratno prestale.

Međutim, i ova definicija u praksi nije u potpunosti primenljiva, što pokazuje Džahin slučaj. Posle neuspele operacije krajnika 2013. njen EEG nije registrovao moždane talase. U Kaliforniji je proglašena mrtvom, a jedan lekar je čak rekao da će njeno telo ubrzo početi da se raspada.

Njeni roditelji nisu hteli da dignu ruke od nje. Premestili su je u Nju Džersi, gde porodica, iz verskih razloga, može da odbije skidanje pacijenta sa aparata za disanje.

Njeno stanje se stabilizovalo. Porasla je, dobila menstruaciju. U leto 2014. magnetna rezonanca je pokazala da je delić mozga, koji je važan za svesnost, ipak prokrvljen. Osim toga, lekari su registrovali minimalne reakcije - devojčica je na zahtev povremeno pomerala prste i stopala.

Reanimacija može da uspe i posle više sati

Dr Robert Trug, direktor Centra za bioetiku Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard u časopisu "Jama" govori o teškoćama definisanja granice života i smrti.

- Dok zakonske definicije obično povlače jasnu granicu, biologija je sklona da smrt posmatra kao proces - kaže ovaj stručnjak.

Dok je desetominutni prestanak srčanog rada dugo značio smrtnu presudu, danas pacijente u ekstremnim slučajevima možemo da reanimiramo i posle više sati, što omogućava značajn napredak u oblasti hipotermije, tj. hlađenja povređenog tela.

Takozvani krioničari posle smrti zamrzavaju ljude u tečnom azotu, optimistično iz nazivajući pacijentima - u nadi da će u budućnosti ponovo oživeti, zahvaljujući razvoju medicine.

Sociolog Tomas Lemke, koji na Geteovom univerzitetu u Frankfutu istražuje granicu života i smrti, kaže da se aktuelna definicija smrti menja korak po korak.

- Ono što nam je nekada bilo poznato i blisko, sada se više ne podrzaumeva. Reč je o procesu okončanja života. Cilj je da se ti procesi usklade sa zakonski definisanom binarnom podelom naživot i smrt - kaže on.

Sedamnaestogodišnja Džahi Mekmat je preminula od posledica otkazivanja jetre krajem juna ove godine.