Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan Začeće Svetog Jovana Preteče i Кrstitelja.
Sveti Jovan Krstitelj spada među najpoštovanije svetitelje u hrišćanskom svetu i njegov dan se proslavlja nekoliko puta u toku godine. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara po gregorijanskom kalendaru, 7. jula se obeležava njegov dan rođenja, a dan smrti obeležava se praznikom Usekovanje 29. avgusta.
Iako manje poznat, na današnji dan se poštuje još jedan praznik posvećen ovom svetitelju - Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
Njegovi roditelji, Zaharije i Jelisaveta imali su samo jednu želju - dete, ali ta im se želja nikako nije ispunjavala. Ipak, njih dvoje nisu odustali od molitve i u poznom životnom dobu desilo im se čudo, i Jelisaveta je ostala trudna.
Prema predanju, kada se Jovan rodio, od njegovog presrećnog oca je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on to uradio, mališan je odmah progovorio.
Kao mlad, on je živeo kao pustinjak i kritikovao moralno posrnuće sveta u kojem je živeo, a kao stariji je počeo da krsti ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“.
Zbog toga je ovaj svetitelj dobio i naziv Preteča jer prethodi Isusu, a Kristitelj je jer je u reci Jordan, prema predanju, krstio i Isusa Hrista. Svetog Jovana je pogubio judejski kralj Irod odsekavši mu glavu.
Dan Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja u Srbiji se proslavlja kao krsna slava, ali i kao praznik svih onih parova koji žele, a ne mogu da imaju dece. Narod kaže da će i oni, dokle god duboko veruju u Boga i mole mu se, zavredeti njegovu milost.
Verovanje kaže da roditelji sa decom danas treba da krste decu ili da odrede datum kada će se krštenje obaviti, dok oni bez poroda treba da se pomole i ne gube nadu.
Roditelji koji već imaju decu na današnji dan treba da se podsete kolika su ona radost i da im pokažu ljubav i koliko ih vole.
Obeležavamo i Miholjske zadušnice
Pravoslavni hrišćani obeležiće danas Miholjske zadušnice i, prema tradiciji, obići grobove, zapaliti sveće i u hramovima dati pomene svojim preminulim precima. Zadušnice padaju u subotu pre praznika Miholjdana, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.
