Nedelju dana Dubravka nije mogla da ustane iz postelje.
Blizu Strumice, gradića na severoistoku Makedonije, na oko 300 metara nadmorske visine nalazi se selo Suševo. Ono se po ničemu ne razlikuje od većine sela. Tesne seoske uličice, neke obične zemljane i prašnjave džade, druge asvaltirane. Kuće stare i nove, a okolo plodne njive, pašnjaci i šume.
Suševo je poznato po arheološkom lokalitetu Granica iz kasno antičkog perioda i loklitetu Manastir iz staro hrišćanskog vremena. Nepunih kilometar zapadno od sela naziru se temelji prilično oštećene hrišćanske bazilike građane od kamena i krečnjaka.
U ovom selu se i danas prepričava događaj, neki kažu čudo Božije, koje se pre 13 godina desilo Dubravki Delevoj. Ova žena se 2005. godine nalazila na samrtnoj postelji. Niko od njenih najbližih nije verovao da će preživeti. Spremali su se za najgore, ali desilo se čudo.
Dubravki Delevoj u snu se javio sveti Đorđe sa porukom da za nju ima spasa. "Poveo" ju je na brdašce iznad sela i pokazao joj mesto gde treba da ostavi darove za Boga.
Nedelju dana Dubravka nije mogla da ustane iz postelje. Bolovi su bivali sve jači, zdravstveno stanje sve gore, a snaga je sve više i više napuštala. Mesto koje joj je u snu pokazao Sv. Đorđe nije bilo daleko od njene kuće, svega desetak minuta pešačenja.
- Bila sam na kraju života. Niko iz moje porodice nije verovao u moj san. Nedelju dana kasnije u posetu mi je došla komšinica kojoj sam ispričala san. Ona me je podigla iz kreveta i uz njenu pomoć smo krenule da tražimo mesto koje mi je pokazao velikomučenik Sv. Đorđe - pričala je Dubravka za lokalni portal Strumica denes.
Kada su se popeli na brdašce i pronašli mesto koje je usnula, ono je bilo puno trnja i obraslo u korov. Dubravka je, baš kako joj je u snu rekao Sv. Đorđe, na tom mestu ostavila darove koje je ponela sa sobom - i istog trenutka čvrsto stala na svoje noge. Ni sama nije verovala da se desilo Božije čudo. Trčeći je odjurila nazad u selo, kao da nikada nije bila bolesna.
- To mi je popločilo novi put, od tada je za mene počeo novi život - rekla je Dubravka i dodala da je i nakon toga sanjala Sv. Đorđa. Novi san je bila nova poruka svetca.
Na mestu gde je Dubravka ostavila darove sada je dobila novi zadatak - da pronađe temelje starog manastira i da na tom mestu izgradi sobu u koju bi na praznik mogli da dolaze vernici.
Zahvalna Sv. Đorđu što joj je podario novi život ona je obećala da će to i učiniti, a obećano je ispunila.
Uz pomoć porodice na tom mestu je sagradila malo zdanje u kome se svake godine, više od deceniju praznuje ime Sv. Đorđa.
Nedugo nakon izgradnje novog „svetulišta“, Dubravka je sa porodicom uspela da pronađe i temelje starog manastira.
- Uspela sam da na svetlost dana izvadim zidine koje su nekada bile simbol hrišćanstva. Sve što sam videla u snu zaista i postoji. To je potvrda moje snažne vere u Boga - rekla je Dubravka.
Prekopavajući zemlju koja je vekovima pokrivala sveti hram, ona je sa vernicima koji dolaze u selo Suševo bila svedok još tri čuda. Na tri različita verska praznika, trojica različitih vernika koji su pomagali u iskopavanju, na tri kamena su pronašli likove svetaca – Sv. Jovana, majke Božije i Sv. Đorđa.