Međugospojinci odnosno Međudnevnice su period od Velike do Male Gospojine.
Srbi od davnina smatraju da baš u ovom periodu vladaju posebni zakoni i stroga pravila, pa dobro vode računa šta se u ovom periodu sme započinjati, a šta ne.
Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju već samo da završe započeto, jer se Gospojina smatra najviše ženskim praznikom.
U ove dane se nekada nije venčavalo. Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimu. Neki ih nose na blagosilje u crkvu.
Šumadinci smatraju da su u ovo vreme zmije najljuće, a u okolini Leskovca kažu da se tad Sveti Sava dogovara sa zverima gde da ne prave štetu.
Jaja koja u ove dane snesu kokoši ne iznose se na pijacu, niti se koriste u ishrani. Ona služe samo za izleganje novih pilića.
U Hercegovini ove dane zovu i Nesnovica. Običaj je da se tada ne razgrađuju i premeštaju torovi zbog vukova. Ako tor mora da se razgradi, onda to čine trojica muškaraca istog imena.
Oni nose građu na drugu livadu,odnosno mesto gde treba da bude novi tor, a na kojem su na Veliku Gospojinu zaboli jednu lesku i postavili ikonu Bogorodice. Ispod ikone je stavljeno malo mrsa i cveća.
Kad nastupi Nesnovica, počinje se sa gradnjom. Ako se sve uradi na opisani način, ne treba se plašiti vukova.