Procenjuje se da je majka dosta nadživela sina u njegovom ovozemaljskom životu i da se predala Bogu u šezdesetim godinama.

Čitavog života obilazila je sveta mesta koja su je podsećala na sina, najčešče Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Bila je u Antiohiji u poseti Svetom Ignjatiju Bogonoscu. Posetila je vaskrslog Lazara, bila kod episkopa Kipartskog, a oplovila je oko Svete Gore.

Sveta Bogorodica je zaštitinica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika gospođa ili Gospojina. Na ovaj dan završava se dvonedeljni strogi post.

U Gornjoj Pčinji misle da je važnije držati se posta pred Veliku Gospojinu nego pred bilo koji drugi praznik, pa čak i Vaskrs. Iz ovog kraja je i priča o ljudima koji su mrsili na ovaj post, pa krenuli na izvor da se napiju vode. Kako su prišli, izvor se zacrvene i pojavi se Bogorodica. Svi padoše na kolena, a ona učini da osede, kako bi se opametili.

Bogorodica poseduje vellike moći: Može da smrvi đavola u tili čas, žabu je blagosiljala da se ne raspadne kad ugine, ona je posle smrti oživela i uspela se na deveto nebo.

Zaštitnica je svega život, a posebno porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući pravoslavnih Srba. Veruje se da ako se popije malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, to može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Ubrano bilje i trave na ovaj dan imaju izuzetno lekovita svojstva. U Pčinji beru borovnice, a na Rajcu lekovite trave.

Po Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan od onih sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici.

Slavi se krsna slava.

Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.