Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.
Treće godine propovedanja nove vere, Isus Hristos povede apostole i učenike svoje Jakova, Petra i Jovana u planinu, gde se u toku noći preobrazi pred njima i pokaza im neke svoje božanske moći.
Pored preobraženog Isusa pojaviše se proroci Mojsej i Ilija i začu se glas Božji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog sina.
U narodu se Preobraženje slavi kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.
Foto: Tanjug/Oksana Toskić
Ovog dana se ne radi. Nekada se od Preobraženja više nije kupalo u rekama i jezerima. Kaže se da se i gora preobrazi, a dobro je simbolično kresati malo lesnika, jer je šuma sazrela.
Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti.
Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi.
Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije.
Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.
Preuzeto iz knjige „Srpski narodni kalendar“ - Dragomir Antonić.
Narodna verovanja
U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, da od sutra noći postaju hladne kao i da današnji dan najavljuje skori dolazak jeseni. Na Preobraženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv. Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće. Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe. Pojedini vernici ovaj praznik proslavljaju kao krsnu slavu.
