- Da mi je neko rekao da ću bilo koji problem u životu rešiti odlaskom kod vračare, ne bih mu verovala – započinje priču za portal Pink.rs Jovana Mihajlović, 27-godišnjakinja iz okoline Beograda.

Celog života je, kaže, živela prekoputa velike romske porodice na obroncima Avale, sa njima je praktično odrasla, i uprkos brojnim različitostima, slagali su se idealno. Ističe da bi bez oklevanja ovoj porodici mogla da ustupi sve najvrednije u životu na čuvanje, čvrsto verujući u njihovu pouzdanost i dobrodušnost. Bolje komšije, kaže, nije mogla da poželi.

Najstariji u ovoj romskoj porodici Hasan H. (58) sa svojom suprugom Zojom (61) ima čak desetoro dece, a većina njih rasula se po belom svetu - uglavnom su u Nemačkoj i Sloveniji. Svako od sinova i kćeri odavno ima po više dece, a neki već imaju i unuke. Hasan stalno govori da, kada bi se sabrali svi njihovi potomci, došlo bi se do cifre od čak 56!

- Koliko ljudi može da se pohvali takvim skorom: da za skoro 60 godina ima 56 dece, unučića i praunučića? Vrlo malo! – smeje se Jovana.

Počinjući istoriju porodice, naglašava da su Hasan i Zoja u Beograd došli sa Kosova 90-ih godina, i uprkos nemaštini i potrebnom vremenu za adaptaciju na novo okruženje i novi život, uspeli su da svojim radom, disciplinom i neodustajanjem podignu čak tri kuće u ulici u kojoj Mihajlovićeva. Svaki dinar, ističe Jovana, zarađen je pošteno!

Mnogo je toga zanimljivog u vezi sa njima, ali kako kaže, jednu stvar su tajili, sve dok se okolnosti nisu poklopile tako da je, prvo njoj, a zatim njenoj majci, zatrebala pomoć. Naime, niko nije znao da Hasan zna da baje!

- Bila je, čini mi se, 2014. godina kada sam primetila da mi na kažiprstu desne ruke, tik iznad nokta, raste nešto pod kožom. To što sam napipavala pod kožom za vrlo kratko vreme, u roku od nekoliko dana, počelo je da izbija na površinu i nezaustavljivo raste! Izgledalo je užasno! Krila sam prst kao zmija noge, jer je prizor bio odvratan, ali mi čak ni hanzaplasti nisu pomagali jer je „budža“ bila ogromna. Krenula sam na spaljivanje tečnim azotom, jer je utvrđeno da je reč o bradavici i svakodnevno sam putovala od Avale do Studentske poliklinike, ali ni nakon nedelju dana, rezultata nije bilo – priča nam Jovana.

Sedeći i pijući kafu jednog utorka sa Hasanom, Zojom i njihovom snajom, požalila se na prst i muke koje je imala zbog bradavice koja je odbijala da otpadne. Hasan joj je odmah rekao da se odlaskom kod lekara nije obratila na pravu adresu.

- Rekao mi je „sutra, prekosutra i nakosutra dolazićeš kod mene pred zalazak sunca, oko sedam popodne, i pomoći ću ti“. Nije hteo da mi otkrije kako planira da mi pomogne i iskreno, nisam mnogo ni očekivala. Očaj mi je bio dovoljan razlog da pomislim da ništa ne mogu da izgubim – kaže Jovana.

Sutradan u sedam otišla je Hasanu koji ju je čekao sedeći na pragu kuće, sa unutrašnje strane. Jovanu je pozvao da sedne sa spoljne strane i prst stavi direktno na prag.

Pored njega je bio papirić sa prstohvatom pirinča na njemu. Sela sam, a onda je Hasan počeo da sebi govori nešto u bradu, reč jednu jedinu nisam razumela i čak mi se činilo da ono i nije bio srpski jezik. U isto vreme, izgovarajući reči, uzimao je po nekoliko zrnaca pirinča i trljao ih o bradavicu na mom prstu. Nakon što bi istrljao, vraćao je pirinač na papirić. Sve to trajalo je oko tri minuta, nakon čega je ustao, zgužvao pirinač u papirić i zamotuljak bacio u Smederevac koji je prethodno založio. Rekao mi je da ćemo isto ponoviti i sutra i prekosutra. Odlazila sam kod njega po dogovoru, a poslednjeg, trećeg dana, rekao mi je: „otpašće ti bradavica za dve nedelje“. Nisam mnogo verovala ni u šta od toga što mi je rekao, sve dok sutradan, jutro posle poslednjeg odlaska na „tretman“ kod Hasana, nisam primetila da je bradavica u jednom uglu POCRNELA! Neverovatan šok sam doživela istog trenutka! Bradavica je nastavila da crni i iz dana u dan su se tamna područja sve više širila po površini moje „budže“. Okruglo, ali okruglo, dve nedelje nakon poslednjeg odlaska kod Hasana, bradavica je spala, tačnije, izgledalo je kao da se oljuštila. Neverovatno! I razumem zašto mi mnogi ne veruju kada ovo pričam, verovatno im ne bih ni ja verovala, ali je ovo živa istina – kaže Jovana.

Ističe da je nekoliko meseci kasnije Hasan pomogao i njenoj majci da se reši masnog tkiva koje je imala u butini i to tako što joj je mazao živo jaje na kritičan deo, uz odgovarajuću bajalicu koja uz to ide, a onda je njena majka morala da okači i ostavi ljusku jajeta na crvenom kanapu na terasi tri dana.

I ovo je upalilo i, kako tvrdi Jovana, njena majka je nakon nedelju dana rešila svoj problem.

Hasan, kako ističe, ove stvari ne radi za novac, niti bi ga ikad prihvatio. Takođe, ne voli da se eksponira i pomaže samo onima koji su joj bliski. Osim pomoći oko fizičkog zdravlja, pomaže i efikasno oslobađa od strahova, Tvrdi da su to jedine dve stvari koje zna i kojima se bavi. Upravo zbog Hasanove želje da se za njegove sposobnosti ne zna, Jovana nije želela da nam otkrije prezime porodice.

- Hasan je zaista dragulj! Mudar, odvažan, pun iskustva iz kojeg mnogo može da se nauči, a pomoć koju mi je pružio nikada neću zaboraviti i uvek ću mu biti dužna – zaključuje Jovana.