Ptice koje mirno sede na električnim kablovima prizor su koji svakodnevno viđamo, bilo duž gradskih puteva, u ruralnim predelima ili u blizini naseljenih mesta.
Iako su kablovi pod naponom, ptice na njima najčešće ne dobijaju strujni udar.
Objašnjenje za ovu pojavu je jednostavno, ali to ne znači da su električne instalacije bezopasne za ptice. U određenim situacijama mogu da budu smrtonosne, posebno za vrste sa velikim rasponom krila i one koje često koriste električnu infrastrukturu.
"Ne postoji opasnost od strujnog udara kada stoje na istom kablu"
Kako objašnjava Dimitris Bakaudis, profesor ekologije i upravljanja divljim životinjama na Odeljenju za šumarstvo i prirodno okruženje Aristotelovog univerziteta u Solunu, ptica koja stoji na jednom kablu nije izložena strujnom udaru jer se njene noge nalaze na sličnom električnom potencijalu.
"Ne postoji opasnost od strujnog udara kada sede na istom kablu, jer njihove dve noge imaju sličan električni potencijal, pa električna struja (elektroni) ne prolazi kroz njihovo telo. Međutim, u opasnosti su od strujnog udara kada dođu u kontakt sa dva različita kabla (npr. zbog velikog raspona krila, kao što je slučaj kod ptica grabljivica ili roda) ili kada dođu u kontakt sa predmetom koji je povezan sa zemljom. U te dve situacije, zbog razlike u potencijalu, struja (elektroni) prolazi kroz telo ptice i ona ugine", navodi Bakaudis.
Zašto su neke vrste posebno ugrožene
Najveći rizik imaju ptice sa velikim rasponom krila, ali i vrste koje često koriste kablove, stubove i dalekovodne nosače za odmor, posmatranje ili pravljenje gnezda.
"Najosetljivije na strujni udar su ptice sa velikim rasponom krila i one koje često koriste električnu infrastrukturu", navodi profesor Aristotelovog univerziteta u Solunu.
Među njima su većina orlova, lešinari, mišari i druge ptice grabljivice, kao i rode, pelikani i pojedine vrste čaplji.
Rode i neke ptice grabljivice koriste električnu infrastrukturu i za pravljenje gnezda. Zbog toga se prilikom prilaska gnezdu ili odlaska iz njega povećava mogućnost da njihova krila istovremeno dođu u kontakt sa dva kabla. Poseban rizik postoji i za mladunce, koji zbog neiskustva mogu da dođu u kontakt sa kablovima tokom prvih pokušaja letenja.
Pojedine vrste koriste električne kablove, metalne dalekovodne nosače ili stubove kao mesta za odmor, ali i za osmatranje i pronalaženje hrane. Tokom zime, neke od njih sa takvih mesta praktikuju pasivni lov, zbog čega duže borave na električnoj infrastrukturi i izložene su mogućnosti da krilima dodirnu dva kabla.
Rizik postoji i kod transformatora
Električna infrastruktura može predstavljati opasnost za ptice i u blizini visokonaponskih transformatora. Posebno tokom letnjih meseci i pri visokim temperaturama, neke vrste koje se odmaraju u njihovoj blizini mogu izazvati zapaljenje perja usled jonizacije.
U područjima u kojima žive sve navedene vrste, električni vodovi predstavljaju najveći rizik, a postoje i načini da se opasnost smanji.
Kako sprečiti stradanje ptica
Jedno od mogućih rešenja jeste podzemno postavljanje električnih kablova. Rizik se može smanjiti i izolacijom nadzemnih kablova, kao i njihovim postavljanjem na većim međusobnim udaljenostima.
"U područjima u kojima su prisutne navedene vrste, električni vodovi predstavljaju najveći rizik od strujnog udara. Sprečavanje strujnih udara može se postići ili postavljanjem kablova pod zemlju, ili izolacijom nadzemnih kablova, ili njihovim postavljanjem na većim međusobnim udaljenostima", navodi Bakaudis.
Autor: Iva Besarabić
