Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre nego što je objavljeno čudesno začeće Deve Marije. Arhangel je Zahariju prvo objavio čudesno začeće bezdetne starice, njegove žene.

Prvosveštenik Zaharije u hramu Jerusalimskom nije poverovao odmah rečima vesnika Božjeg i zbog toga mu se jezik vezao nemilom i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju Jovanovom.

Tog dana su se skupili Zaharijini srodnici radi davanja imena detetu. Kada su upitali oca kakvo bi ime on želeo da podari sinu, on, budući da je bio nem, napisa, na daščici: Jovan. Baš u tom času odreši mu se jezik i on poče govoriti.

Glas o čudu koje se dogodilo proneo se do cara Iroda koji je tada naredio svojim vojnicima da ubiju bebu Jovana.

Kako vojnici nisu mogli da pronađu dete, oni se upute u Hram i tamo pronađu Zaharija i ubiju ga, prolivši njegovu krv koja se skamenila na pločama Hrama kao svedok tom ubistvu.

Majka i Jovan su se nakon tog događaja sakrili u pećini usred pustinje, ali majka ubrzo od starosti premine i beba Jovan ostane sam u pustinji na čuvanje Bogu i Anđelima.

Nazvan je Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Hrista Spasitelja.

Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je ubijen u vreme cara Iroda.

U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika.

U našem narodu postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom. Većina ima u sebi magijski cilj. Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane. Ali, ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva.

Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

U prvi i poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik suđenika, još jedno je od verovanja.

Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija u Cetinjskom manastiru.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.

Za praznik Ivanjdan se pletu venci od ivanjskog cveća koji podsećaju mlade da razmišljaju o venčanju. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.

Verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.

Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine…

Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine. Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime.