Na današnji dan 1970. Aleksandar Dubček, šef Komunističke partije Čehoslovačke i vođa reformističkog pokreta nazvanog "praško proleće" do intervencije snaga Varšavskog pakta u avgustu 1968, isključen je iz vladajuće partije.
1541 - U obračunu španskih osvajača oko vlasti, u Limi je ubijen njihov vođa Fransisko Pisaro. On je 1532. sa samo 200 vojnika, na prevaru, zauzeo prestonicu Inka Kahamarku i zarobio cara Atahualpu, posle čega je Peru postao španska kolonija, a 1535. je osnovao Limu, kasnije prestonicu Perua.
1810 - Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1836 - Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne. Pesmu komponovanu kao marš prema narudžbini gradonačelnika Strazbura oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz Marselja u Pariz, pa je nazvana "Marseljeza".
1843 - Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, s Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom. Britanski kolonijalni naziv bio je "Viktorija".
1856 - Umro je nemački filozof Maks Štirner, prvi teoretičar anarhizma. Bio je mladohegelijanac, izraziti individualista. Dela: "Jedini i njegova svojina", "Istorija reakcije".
1858 - Mirom u Tjenćinu između Kine i Velike Britanije završen je Britansko-kineski rat, a posle poraza Kina je bila prinuđena da otvori svoje luke, dozvoli strancima kretanje po celoj zemlji i legalizuje uvoz opijuma, čime je postala potpuno ekonomski zavisna. Britanski sukob s Kinom je počeo Prvim opijumskim ratom 1840. u kojem je Kina takođe poražena, pa je mirom u Nankingu pristala da Britaniji plati veliku odštetu, ustupi joj Hongkong i evropskoj trgovini otvori pet luka sa režimom eksteritorijalnosti. Da bi ostvarili pravo trgovine po celoj Kini, Britanci su 1856. poveli Drugi opijumski rat, u kojem su im se pridružili Francuzi.
1869 - Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije. Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za tektoniku. Dela: "Fauna Buglovskih slojeva Volinije", "Geološka ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji", "O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine", "O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji".
1876 - Sa Beogradske tvrđave je skinuta turska zastava, koja se 350 godina vijorila nad gradom. Turci su ranije bili primorani da ključeve Beograda predaju srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala turska zastava.
1892 - Rođena je američka književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju "Perl Bak" za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga - više od sedam miliona dolara. Dela: romani "Dobra zemlja", "Sinovi", "Zmajevo seme", "Rastureni dom", "Majka", "Izgnanstvo", "To ponosno srce", "Obećanje", "Paviljon žena", "Božur", "Skriveni cvet".
1898 - Rođen je nemački konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm Meseršmit, glavni konstruktor aviona nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.
1905 - Umro je srpski pisac Janko Veselinović. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko", "Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati", "Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Djido" (s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).
1906 - U francuskom gradu Le Man je održana prva automobilska Gran pri trka.
1917 - U skladu s presudom vojnog suda, na Solunskom polju streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, osuđeni zbog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Apis je kao pripadnik tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", poznate i kao "Crna ruka", bio glavni organizator "Majskog prevrata", odnosno oficirske zavere i ubistva kraljevskog para Aleksandra i Drage Obrenović, 1903. godine. U periodu između 1903. i 1914. državni vrh Srbije strahovao je od mogućih neodgovornih poteza ove oficirske grupacije. Pedesetih 20. v. tadašnje vlasti organizovale su reviziju Solunskog procesa verovatno s ciljem da iskompromituju odavno mrtvog (od 1934.) kralja Aleksandra Karađorđevića.
1941 - Finska se pridružila nacističkoj Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat Sovjetskom Savezu u kojem je učestvovala tri godine. Prisiljena je na primirje 1944. a konačan mirovni ugovor potpisala je 1947. u Parizu.
1945 - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra 1945.
1960 - Bivša francuska kolonija Madagaskar je stekla nezavisnost kao Malgaška Republika, što je bio naziv te afričke države u Indijskom okeanu do 1975.
1960 - Britanski afrički protektorat Somalilend je postao nezavisna država da bi se već 1. jula 1960. prisajedinio negdašnjoj Italijanskoj Somaliji u zajedničku suverenu državu Somaliju, ali je u toj oblasti ostao aktivan separatni pokret koji se bori za otcepljenje.
1970 - Aleksandar Dubček, šef Komunističke partije Čehoslovačke i vođa reformističkog pokreta nazvanog "praško proleće" do intervencije snaga Varšavskog pakta u avgustu 1968, isključen je iz vladajuće partije.
1977 - Afrička država Džibuti je stekla nezavisnost, posle 117 godina francuske vladavine.
1991 - U Kuvajtu je ukinuto vanredno stanje a smrtna kazna za 29 ljudi, osuđenih zbog saradnje s Iračanima, zamenjena je doživotnom robijom.
1995 - Na automobil egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka u Adis Abebi vatru je otvorilo šest islamskih terorista, ali atentat nije uspeo.
1999 - Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" optužila je terorističku takozvanu "Oslobodilačku vojsku Kosova" za sistematsku politiku ubistava, silovanja i drugih nedela protiv Srba i Roma na Kosovu i Metohiji kako bi ih proterali iz pokrajine.
2000 - Međunarodni tim naučnika objavio je epohalno otkriće - mapu ljudskih gena, ocenivši taj događaj kao "istorijsku tačku u stohiljadugodišnjem postojanju čovečanstva".
2012 - Preminuo je Miloš Blagojević, srpski istoričar, član SANU. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je 1966. tezom "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji". Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku. Dela: "Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji", "Srbija u doba Nemanjića", "Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku".
2014 - Umro je Hauard Bejker, republikanski senator, jedna od ključnih figura u istrazi afere "Votergejt". Dugogodišnji senator iz Tenesija je kao potpredsednik Odbora Senata za istragu slučaja "Votergejt" Niksonu tokom procesa postavio znamenito pitanje: "Šta predsednik zna, i kada je on to znao?", čime je započeo proces koji je doveo do ostavke Ričarda Niksona avgusta 1974. Hauard Bejker bio je i šef kabineta predsednika Ronalda Regana, kao i ambasador SAD u Japanu od 2001. do 2005. godine.
2015 - U terorističkom napadu u Tunisu, u letovalištu Sus, 39 osoba, uključujući napadača, je poginulo a 39 je povređeno, a u Kuvajtu je u samoubilačkom napadu u šiitskoj džamiji ubijeno 27 osoba a 227 je povređeno. Oba napada motivisana su islamskim ekstremizmom.
2016 - Čuvena Žuta gitara, "Yellow Cloud", prepoznatljive forme, od javorovog drveta, omiljena Prinsova gitara, prodata je na aukciji na Beverli Hilsu za 137.500 dolara. Kupac je bio poznati kolekcionar Džim Irsej, vlasnik fudbalskog kluba "Indianapolis kolts".