Regent Aleksandar Karađorđević (1888–1934) iz Prvog svetskog rata izašao je kao tridesetogodišnjak, ali i dalje neoženjen – što je u tadašnjoj Kraljevina SHS predstavljalo ne samo privatno, već i važno političko pitanje. Dok su pristalice dinastije njegovo odlaganje ženidbe pravdale posleratnom tugom, kritičari su tvrdili da čeka da nasledi presto kako bi sklopio „povoljniji“ brak.
U javnosti su kružile i glasine o njegovom zdravlju, uključujući i priče o problemima koji bi mogli ugroziti nastavak dinastije. Istoričari beleže da je kao mladić imao zdravstvenih komplikacija, zbog kojih je bio i operisan tokom rata, što je dodatno podsticalo spekulacije.
Svedočanstva iz tog vremena, poput zapisa generala Panta Draškića, ukazuju da Aleksandar nije pokazivao naročito interesovanje za ljubavne veze tokom ratnih godina. Ipak, nakon rata, pitanje njegovog potomstva dobilo je na značaju, pa su – prema pojedinim izvorima – čak organizovani susreti sa ženama iz inostranstva kako bi se proverila njegova sposobnost da dobije naslednika.
Upravo iz jednog takvog odnosa, krajem 1920. godine u Beogradu, rođena je devojčica po imenu Jelena. Njena majka bila je francuska lekarka Šarlot Kotijar, koja je u Srbiju došla u okviru misije Crveni krst.
Kasnije je Aleksandrov sin, Tomislav Karađorđević, izneo i romantičniju verziju događaja. Prema njegovim rečima, njegov otac i Šarlot upoznali su se još pre rata u Parizu, zahvaljujući Knezu Pavlu, a njihova veza bila je prekinuta ratnim okolnostima. Ponovni susret u Srbiji, gde je Šarlot radila kao lekar, navodno je obnovio njihova osećanja.
Tajna o Jeleninom poreklu dugo je bila poznata samo najužem krugu porodice. Čak je i Aleksandrova supruga, Marija Karađorđević, bila upoznata s tim, ali se o tome javno nije govorilo, navodi na Facebook-u stranica Zanimljiva istorija i geografija.
Aleksandar se 1922. oženio rumunskom princezom Marijom, ali je, prema dostupnim svedočenjima, nastavio da brine o Jeleni i njenoj majci sve do svoje smrti u Atentatu u Marselju. Nakon njegove pogibije, brigu o njima preuzeo je knez Pavle, dok je kraljica Marija godinama nastavila da šalje poklone Jeleni.
Tokom Drugog svetskog rata, Jelena je održavala kontakt sa Petrom II Karađorđevićem, a kasnije se susrela i sa svojim polubratom Tomislavom. Njihovi susreti nastavljeni su i u posleratnim decenijama.
Jelena, kasnije poznata kao Jelena Juženidis, bila je udata za grčkog ministra spoljnih poslova i živela je u Atina, gde je preminula 1998. godine.
Ova priča, dugo skrivena od javnosti, predstavlja jednu od intrigantnijih epizoda iz privatnog života kralja Aleksandra.
Autor: Marija Radić
