Nova naučna studija pokazala je da se brzina globalnog zagrevanja dramatično povećala u poslednjoj deceniji, gotovo se udvostručivši u odnosu na period pre 2015. godine. Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Geophysical Research Letters", prosečna brzina rasta temperature sada iznosi oko 0,35 °C po deceniji, u poređenju sa ranijih stabilnih 0,2 °C po deceniji između 1970. i 2015. godine.
Ovo ubrzanje, sa statističkom sigurnošću većom od 98 %, znači da bi svet mogao premašiti ključni cilj Pariskog klimatskog sporazuma - ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa - znatno pre 2030. godine.
Svih deset najtoplijih godina u istoriji merenja dogodile su se od 2015. godine, a 2023. i 2024. bile su najtoplije do sada zabeležene. Tokom 2024. godine globalna prosečna temperatura privremeno je premašila granicu od 1,5 °C, iako se po Pariskom sporazumu limit prelazi tek kada se ta vrednost prosečno premaši tokom 20 godina.
Naučnici su u analizi koristili podatke iz više vodećih institucija (uključujući NASA i NOAA) i pažljivo izdvojili uticaj prirodnih faktora - El Niño, vulkanskih erupcija i solarnih ciklusa - kako bi jasno pokazali ulogu antropogenih klimatskih promena. Rezultat je nedvosmislen: ubrzanje zagrevanja je stvarno i snažno.
Foto: Tanjug AP/NASA via AP
"Sada možemo sa velikom sigurnošću pokazati značajno ubrzanje globalnog zagrevanja od oko 2015. godine", izjavio je koautor studije, statističar Grant Foster.
Profesor Stefan Ramstorf sa Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja upozorava da će dalji tok zavisiti isključivo od brzine smanjenja emisija CO₂ iz fosilnih goriva.
"Ako emisije dovedemo na nulu, globalno zagrevanje će se zaustaviti. Međutim, zagrevanje koje se već dogodilo verovatno je nepovratno na ljudskim vremenskim skalama", naglasio je Ramstorf.
Pored temperature, ubrzane klimatske promene već donose ozbiljne posledice: ekstremnije toplotne talase, jače oluje, intenzivnije suše i poplave. Dodatna studija objavljena u časopisu "Nature" pokazuje da su nivoi mora duž obala u proseku 8–30 cm viši nego što su predviđali mnogi raniji modeli, što ugrožava stotine miliona ljudi više nego što se ranije mislilo.
Stručnjaci upozoravaju da svaka dodatna desetinka stepena povećava rizike, a trenutni trend jasno pokazuje da svet nije na putu da ispuni klimatske ciljeve. Bez brzog i dubokog smanjenja emisija fosilnih goriva, prelazak kritične granice od 1,5 °C postaje sve izvesniji - i to mnogo ranije nego što se donedavno očekivalo.
Autor: Marija Radić
