U prošlosti su Beograđani proleće prepoznavali po promeni grada, a ne po datumu – kada su ulice i bašte bile pune života. Pomeranje sata u Srbiji je prvi put uvedeno 1983. godine, a od tada se letnje računanje vremena uvodi poslednjeg vikenda marta.
Jedne godine 21. mart, druge 20-ti, a ponekad čak i ranije. Ljudi se iznenade, pitaju se kako je moguće da se godišnje doba pomera, kao da je neko promenio pravila, a da ne pričamo o pomeranju sata koji iz godine u godinu drugačije pada. Šta je zapravo po sredi?
Zanimljivo je da se nekada dolazak proleća nije merio datumom, nego - pogledom kroz prozor.
U nekadašnjem Beogradu znalo se da je proleće stiglo tek kada se grad promeni. Kada se sa Kalemegdana vidi zelenilo, kada se na Terazijama pojavi više sveta nego zimi, kada se u kafanama otvore bašte, a kaputi zamene lakšim sakoima. Tada se govorilo - evo ga, stiglo je. Proleće se čekalo, nije se računalo.
U starom Beogradu, pa i u čitavoj Srbiji nije se osvrtalo ni na pomeranje sata. Prvi put u Srbiji, pomeranja sata dogodilo se 27. marta 1983. godine. Do tada, niko nije mario na kazaljke na satu.
Foto: Pixabay.com
U vreme kada kalendar nije bio u svakom džepu kao deo ekrana telefona, poput današnjice, ljudi su više gledali u nebo nego u datum. Stare novine iz prve polovine prošlog veka često su pisale o "prvim toplim danima" kao posebnoj vesti.
Zašto proleće nekad stiže ranije, a nekad kasnije
Malo ko je tada pitao da li je proleće započelo baš 20. ili 21. marta. A zašto se uopšte taj datum pomera?
Danas znamo da proleće ne počinje po kalendaru, već po položaju Zemlje oko Sunca. Trenutak kada su dan i noć skoro jednaki zove se ravnodnevnica i on se svake godine pomera za nekoliko sati. Zato se dešava da proleće stigne dan ranije ili kasnije.
U starim običajima mart je bio mnogo važniji nego danas jer je proleće značilo novi početak. Posle zime dolazili su radovi, putovanja, vašari, svadbe i okupljanja. U Beogradu se to videlo po ulicama. Čim bi otoplilo, ljudi su izlazili u šetnju, a gradske bašte su se punile. Prve prolećne nedelje bile znak da je grad ponovo živ. Zato se nije gledalo koji je datum, već kakvo je vreme.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
"Proleće se određivalo na Kalemegdanu"
Stariji Beograđani voleli su da kažu da se proleće ne određuje u kalendaru, nego na Kalemegdanu. Kada se tamo pojavi više sveta nego golubova, kada se na klupama sedi do kasno, a sunce duže ostaje iznad Save i Dunava, tada se znalo da je zima gotova.
Možda baš zato mnogi i danas veruju da proleće zaista počinje tek onda kada – Beograd ponovo izađe na ulice.
Kada ove godine počinje pomeranje sata
Kada je reč o pomeranju sata i letnjeg računanja vremena, većina evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, u nedelju, 29. marta pomeriće svoje kazaljke na satu, nakon čega zvanično počinje letnje računanje vremena.
Umesto da spavamo duže, "izgubićemo" jedan sat sna, tog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro i taj dan će nam trajati 23 sata. Ali ima još nešto.
Pomeranje sata: Ovog dana sunce će zaći posle 19 sati, ali će zato ujutru duže biti mrak
Ove godine sat pomeranje ranije nego prošle. Zbog čega je to tako?
Zašto se ove godine sat pomera ranije
Podaci o prelasku na letnje računanje vremena u poslednjih deset godina pokazuju koliko taj trenutak može da varira. Razlog za raniju promenu vremena je jednostavan. Širom Evrope, pa tako i u Srbiji, već godinama vredi isto pravilo, promena se uvek događa poslednje nedelje u martu (a u jesen poslednje nedelje u oktobru).
Budući da dani u nedelji u kalendaru svake godine padaju drugačije, pomera se i tačan datum. Ponekad je poslednja nedelja kasnije, ponekad ranije u mesecu. Dakle, pravilo je isto – poslednji vikend u martu, ali pošto ti datumi padaju na različite datume od godine do godine, ove 2026. to deluje kao da sat pomeramo malo ranije.
Letnje vreme poslednjih 10 godina:
2026. godina - 29. mart
2025. godina - 30. mart
2024. godina - 31. mart
2023. godina - 26 mart
2022. godina - 27 mart
2021. godina - 28 mart
2020. godina - 29. mart
2019. godina - 31. mart
2018. godina - 25. mart
2017. godina - 26. mart
Autor: Jovana Nerić
