Usred pakla Prvog svetskog rata i povlačenja preko zaleđene Albanije, dogodio se susret koji je ušao u legendu. Kralj Petar I Karađorđević, stari kralj kojeg su vojnici zvali "Čika Pera", sreo je na putu ženu po imenu Makrena Spasojević.
"Obuj ih, sine, da mi se ne smrzneš"
Makrena je krenula iz sela Slovac kod Lajkovca da traži svog jedinca Marinka, koji je otišao u rat. Nosila mu je par vunenih čarapa koje je sama isplela. Međutim, Marinka nije našla. Srela je kralja Petra. Videvši svog vladara kako se muči po snegu, pružila mu je čarape i zaklela ga:
„Gospodaru, uzmi ove čarape. Mog sina Marinka nigde nema, a tebi su potrebnije. Ako ikada sretneš mog sina, daj mu ih. Ako ne sretneš, ti ih nosi za njega.“
Potraga kralja za jednim redovom
Kralj je čarape uzeo i nosio ih. Čim se rat završio, naredio je da se po celoj zemlji traži redov Marinko Spasojević. Vest koja je stigla bila je surova – Marinko je poginuo još u Albaniji. Kada je kralj čuo da je i majka Makrena preminula od tuge, naredio je nešto što niko pre njega nije uradio.
Kraljevski dug do poslednjeg daha
Kralj Petar je iz sopstvenog džepa podigao spomenik Makreni i njenom sinu Marinku u selu Slovac. Na samrti, kraljeva poslednja želja bila je neobična i potresna.
„Kada umrem, obujte mi one čarape majke Makrene“, rekao je stari kralj.
Sahranjen je sa vunenim čarapama jedne srpske seljanke, čuvajući zakletvu koju je dao usred albanske golgote. Te čarape nisu bile samo komad odeće, već simbol veze između naroda i vladara, i majčinske ljubavi koja ne poznaje granice.
Autor: Dalibor Stankov
