Božić se u mnogim državama obeležavama kao verski praznik i mnogima je ovaj deo godine najlepši upravo zbog praznika i okupljanja porodice. Međutim, u pojedinim državama javno slavljenje Božića je zabranjeno ili ozbiljno ograničeno. Tako je, na primer, u Severnoj Koreji Božić zabranjen jer režim ne dozvoljava bilo kakav oblik organizovane religije. Hrišćanstvo se smatra pretnjom kultu ličnosti porodice Kim, a vernici koji pokušaju da obeleže Božić izloženi su teškim kaznama. Umesto Božića, vlasti promovišu obeležavanje rođendana Kim Džong Suk, bake sadašnjeg vođe, koji pada 24. decembra.
Muškarac, po imenu Il-jong Džu, objavio je video-snimak na društvenim mrežama, gde je objasnio kako izgleda Božić u Severnoj Koreji.
Kada je Il-jong Džu bio dete, svakog 25. decembra u njegovom malom selu u ruralnoj Severnoj Koreji događalo se nešto neobično. Njegov deda bi ga posećivao i slao u planine da poseče bor. Donosili bi ga kući, a na njegove grane kačili male kuglice od pamuka.
U mnogim zemljama to je poznat ritual: postavljanje i ukrašavanje jelke za Božić. Međutim, u Severnoj Koreji 25. decembar je samo još jedan dan, a Božić je praktično zabranjen. Džu je rekao:
- U našoj kući smo obeležavali takve stvari. Ali nismo znali o čemu se tog dana zapravo radi; samo bi nas deda svakog 25. decembra zamolio da to uradimo. Deda nas je učio da ‘u drugim zemljama, osim Severne Koreje, ljudi svakog 25. decembra prave ovakvo drvce i slave taj dan.
"Morali smo da pobegnemo"
Ne znajući poreklo te tradicije, njegova porodica je otvoreno izlagala jelku. Komšije su je zvale "jolka" drvce koje se postavlja povodom Nove godine u ruskom govornom području. Pošto je hrišćanstvo u Severnoj Koreji bilo potiskivano, niko nije znao pravo poreklo tog običaja, pa porodica zbog toga nije snosila nikakve posledice.
- To je bilo moguće jer je moje selo bilo veoma malo. Imalo je samo 30 domaćinstava i bilo je daleko od najbližeg grada. Tom prilikom bi tapšali i predvodili skandiranje. Besmislene reči zvučale su kao „stomak, stomak, reci zbogom, reci zbogom“.
Ali o čemu se zapravo radilo u tom običaju? Tajanstveni radio-prenosi sa druge strane granice, iz Južne Koreje, dali su nagoveštaj.
https://www.instagram.com/reel/DSrdFrWj1xI/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=NTc4MTIwNjQ2YQ==- Moja porodica i ja smo slušali strane radio-emisije koje su u Severnoj Koreji zabranjene. Slušali smo FEBC (Far East Broadcasting Company), južnokorejski hrišćanski program. On se veoma jasno čuje u Severnoj Koreji u ranim jutarnjim satima. To je bio prvi trenutak kada smo čuli za Jevanđelje i hrišćanstvo. Ako je drvce bilo tolerisano, strane radio-stanice nisu. Državni agenti su se pojavljivali bez najave i pretresali kuće, proveravajući radio-prijemnike kako bi videli na kojoj su frekvenciji podešeni. Morali smo da rizikujemo živote slušajući južnokorejsku radio-stanicu, koja je strogo zabranjena u Severnoj Koreji. Ako vas uhvate, završili biste u zatvoru ili čak bili pogubljeni, jer se radilo o hrišćanskom programu. Zato smo svaki put prekrivali prozor ćebetom i stišavali zvuk da nas neko ne čuje. Taj radio-program je imao ogroman uticaj na moju porodicu. Motivisao je mog oca da pobegne iz Severne Koreje. On je prvi pobegao. Kada se preselio u Južnu Koreju, poslao nam je posrednika. Tako smo ja, moja majka i jedna od mojih sestara pobegli u oktobru 2009. godine.“
"Deda nas je zapravo učio hrišćanstvu"
Džu je bio samo dete kada je prešao granicu ka Kini, započevši putovanje koje ga je vodilo kroz tri zemlje na putu do Južne Koreje. Nakon prelaska granice, boraveći u kući misionara, dobio je prve odgovore o toj tajanstvenoj veri. A u autobusu koji je prolazio kroz Kinu, započeo je i svoje duhovno putovanje.
Po dolasku u Južnu Koreju, gde može otvoreno da se moli, Džu je počeo da sagledava delove svoje priče u novom svetlu.
Ona čudna božićna pesma? "Stomak je bio Vitlejem, a zbogom - žrtva".Moj deda je pokušavao da nas nauči o hrišćanstvu i Božiću. Kada sam postao hrišćanin, shvatio sam da je ta priča potpuno ista kao u Bibliji. Moja tetka i cela njena porodica poslati su u zatvorski logor samo zato što je deda moje tetke bio hrišćanin. Kada ljudi stignu u taj logor, ne izlaze dok ne umru. To je logor ropskog rada, u kojem se sprovodi mučenje. I dalje se molimo da porodica moje tetke preživi, ali sada ne možemo da ih pronađemo- rekao je Džu, koji sada ima 29 godina.
"Niko ne zna da li su živi"
Sa ovom tragedijom ponovo se suočio kroz svoj rad sa organizacijom TIMJ, koja se zalaže za ljudska prava u Severnoj Koreji.
- Neki članovi severnokorejske podzemne crkve tajno su sarađivali sa nama. Nekolicina je uhvaćena i poslata u zatvorske logore jer su delili Jevanđelje. Niko ne zna da li su živi ili ne. Organizacija Open Doors, koja se bori za prava progonjenih hrišćana širom sveta, proglasila je Severnu Koreju zemljom u kojoj se vernici suočavaju sa najekstremnijim progonom u 2025. godini. Severna Koreja je svake godine od 2002. bila na vrhu te liste, sa jednim izuzetkom - 2022. godine, kada ju je Avganistan potisnuo na drugo mesto. Ako samo uklonite Boga i na njegovo mesto stavite Kim Džong-una, Kim Džong-ila ili Kim Il-sunga, to je "ideologija Džuče". Zato, kada ljudi saznaju za hrišćanstvo, mislim da se severnokorejska vlast plaši da će shvatiti da je ideologija Džuče - rekao je on.
Susret sa Donaldom Trampom
To je poruka koju je Il-jong preneo u Belu kuću 2019. godine, kada se sastao sa Donaldom Trampom.
- Ispričao sam mu o progonu hrišćana u Severnoj Koreji i ispričao priču o svojoj tetki. Podelio sam s njima da, iako progon traje, ljudi tamo i dalje žude za slobodom vere - rekao je ovaj mladić.
Umesto Badnje večeri - rođendan
U Severnoj Koreji 24. decembar je državni praznik, kojim se obeležava rođendan Kim Džong-suk, bake Kim Džong-una i prve supruge Kim Il-sunga, osnivača Severne Koreje. Ali Džu danas živi u Seulu, u Južnoj Koreji, gde Badnje veče izgleda sasvim drugačije.
- Svake Badnje večeri okupljamo se u crkvi, zajedno pevamo, slavimo Boga, delimo obroke i pripremamo poklone koje potom zajedno razmenjujemo. Božićne jelke i neonski znakovi bili su prelepi u Velikoj Britaniji. Zaista sam uživao. Bilo je predivno - rekao je on i dodao:
- Kada mnogi ljudi pomisle na Severnu Koreju, prva slika koja im padne na pamet jesu nuklearno oružje, Kim Džong-un i glad. Ali zaista želim da znaju da moramo da obratimo pažnju na ljude, a ne na režim.
Autor: D.Bošković
