Nije stvar u pukoj radoznalosti – psihologija objašnjava zašto stalno gledamo u ekran, čak i kada znamo da nema poruke
Uhvatili ste sebe kako uzimate telefon, otključavate ekran i – ništa. Nema nove poruke, nema obaveštenja, ali navika je tu. Ovaj mali, gotovo nesvesni pokret ima objašnjenje, i to psihološko.
Mozak traži nagradu
Svaki put kada dobijemo poruku, lajk ili obaveštenje, mozak oslobađa dopamin – hormon zadovoljstva. Vremenom, telefon postaje izvor brzih nagrada, pa ga proveravamo čak i bez razloga, u nadi da će se nešto desiti na ekranu.
Strah da ćemo nešto propustiti
Poznati osećaj da se „nešto dešava, a mi nismo tu“ tera nas da stalno gledamo u ekran. Taj strah nije slabost – već potreba da budemo povezani i informisani.
Telefon kao bekstvo od tišine
Čim nam postane dosadno, neprijatno ili ostanemo sami sa mislima, telefon je najbrži izlaz. Nekoliko minuta skrolovanja često deluje lakše nego suočavanje sa sopstvenim mislima.
Navika jača od potrebe
Što češće proveravamo telefon, to navika postaje automatska. Uzimamo ga u ruke čak i kada nemamo konkretnu potrebu – baš kao refleks.
Foto: Unsplash.com
Kako smanjiti ovu naviku?
Ne morate da se odreknete telefona, ali možete:
- ostaviti ga van domašaja tokom obroka
- isključiti nepotrebna obaveštenja
- napraviti kratke pauze bez ekrana
- svesno proveravati telefon, a ne iz navike
Male promene često prave najveću razliku.
Telefon nije problem – problem je kada on upravlja nama. Kada razumemo zašto stalno posežemo za njim, lakše vraćamo kontrolu i pažnju tamo gde je najvažnija.
Autor: S.Paunović
