Klaudio Sunk (47) završio je u bolnici s dijagnozom Gilen-Bareov sindrom, retke i opasne bolesti koja pogađa nervni sistem i može biti smrtonosna.
Prvo su mu utrnula stopala. „Mislio sam da je prehlada“, priseća se Klaudio Sunk (47), dugogodišnji austrijski novinar i radijski voditelj. Međutim, utrnulost nije nestajala, a uskoro su i ruke počele da ga izdaju. „Na kraju sam 21. januara završio u bolnici“, kaže on.
Lekari su isprva posumnjali na moždani udar. Izvađena je i kičmena tečnost, ali bez jasnih rezultata. Tek kasnije su stručnjaci postavili dijagnozu: Gilen-Bareov sindrom (GBS), neurološka retka bolest koja pogađa oko 1,5 osobe na 100.000 stanovnika. Statistika je zastrašujuća - svaki sedmi oboleli umire od posledica.
Posle samo tri dana stanje mu se naglo pogoršalo i završio je u bolnici na intenzivnoj nezi.
„Sve mišićne funkcije su počele da popuštaju“, opisuje Sunk.
Čak i disajni mišići mogu da zakažu kod ove bolesti, pa je proveo dve nedelje na aparatima za disanje.
Nekoliko dana bio je u veštački izazvanoj komi. „Ostatak sam doživeo potpuno svestan“, dodaje. U tim trenucima borbe zahvalan je medicinskom osoblju u bolnici u Sankt Peltanu. Čim je skinut sa aparata, krenula je fizioterapija i psihološka podrška.
„Nisam mogao čak ni da sednem u krevetu, izgubio sam 15 kilograma, nije bilo ni trunke snage u mišićima“, priseća se Klaudio.
Ergoterapija mu je pomogla da povrati pokrete prstiju, dok mu je psihološka podrška bila ključna da se nosi sa traumom.
„Nisam hteo time da opterećujem svoju suprugu Katarinu, s kojom imam i malog sina“, dodaje.
Klikom na link pročitajte priču zvezde filmova za odrasle kojoj je dijagnostifikovan Gilen-Bareov sindrom.
Usled jakih lekova dolazilo je do halucinacija i problema sa razlikovanjem sna i jave.
„Nisu to bili pogrešni lekovi, nego jednostavno nužni lekovi“, objašnjava.
Kasnije, kada su postepeno isključivani, usledile su i teške krize odvikavanja. Najgore mu je padalo osećanje nemoći.
„Gledao sam ljude kroz prozor kako šetaju i mislio zašto ja to ne mogu?“
Ipak, lekari su ga bodrili da GBS, ako se preživi akutna faza, daje dobre šanse za oporavak. Klaudio je odlučio da ostane pozitivan".
Loše misli sam terao od sebe. Govorio sam: proguraću ovo nekako“, kaže.
Od jula može da hoda bez štapa, iako i dalje pomalo ukočeno. Sada želi da ohrabri i druge koji prolaze kroz bolest ili krizu: „Uvek postoji razlog da nešto vidiš pozitivno i da se nasmeješ. I da, treba prihvatiti pomoć.“
Autor: A.A.
