Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan Vaskrsa - Vaskršnji ponedeljak.

Vaskršnji ponedeljak je dan nakon Vaskrsa , a prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, i ubraja se u pokretne praznike.

U vojvođanskim selima zadržao se običaj polivanja devojaka na vaskršnji ponedeljak. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolu.

Na Vaskršnji ponedeljak nastavljaju se gozbe i veselja, ali kako je prethodni dan predviđen za najužu porodicu, ovog dana u goste dolaze kumovi, rodbina, prijatelji. Važno je da zapamtite da je današnji dan, dan ispunjen veseljem. Zato se družite i veselite i čeka vas uspešna godina. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu kako treba.

U mnogim mestima se održavaju litije. Litije kreću u mnogim mestima kako bi godina bila rodna i berićetna. Isto se čini i u manastiru Hilandar.

Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći Crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.