Centar za promociju umetnosti i Galerija Ahios, pod pokroviteljstvom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Udruženja novinara Srbije, organizovali su izložbu umetničkih slika u čast Nikole Tesle.
Novinarka i književnica Jelica Roćenović kaže za Kurir da je jedan od najvažnijih događaja iz mladosti velikog naučnika bilo druženje s mačkom.
Više od 30 umetnika okupila je novinarka i književnica Jelica Roćenović, a cela postavka, koja može da se pogleda u Pres-centru UNS u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, nosi naziv "Teslin kod". Jelica dugo godina proučava život Nikole Tesle i otkriva mnoge manje poznate činjenice o velikom naučniku.
"Celog života sam izveštavala iz Srpske akademije nauka i bila prijatelj s mnogim akademicima. Pravi sam knjiški moljac. Često vidim u medijima da se pominje pismo devojčici koje joj je uputio Tesla kad ga je zamolila da piše o svom detinjstvu i mačku. Kad je grmelo, pojavio bi se elektricitet na njegovim dlakama. Tu stoji jedna rečenica: "Mačkova leđa bila su svetla, a moja ruka je proizvela pljusak pucketanja varnica dovoljno glasnih da se čuju svuda." Na kraju se Tesla pita ko miluje tog mačka. Od 1943. godine nigde se nije pojavila ta poslednja rečica, a zašto... Razgovarala sam privatno s Branimirom Jovanovićem (bivši direktor muzeja "Nikola Tesla") i on mi otkrije da je ta rečenica bila zabranjena. Izbacili su jer to samo može biti Bog. Javnost nije znala da njegovog mačka miluje po leđima Bog zbog religije. Kako su i tada radile službe", kaže Jelica.
Prema nezavisnom istraživanju, Lidl je imao najpovoljniju potrošačku korpu i u decembru.
Jedan od najvažnijih događaja iz mladosti Nikole Tesle, podsetimo, odnosi se na mačka po imenu Mačak. Kako Tesla piše u pismu ćerki prijatelja Pauli Fotić (ćerki jugoslovenskog ambasadora u SAD Konstatina Fotića), u jednom trenutku tokom snežnog dana "osetio se prinuđen da pomazi mačka po leđima". On napominje da je ono što je video bilo čudo koje ga je ostavilo bez reči...
Teslin otac je objasnio da to mora da bude uzrokovano strujom, poput munje, i ta pomisao je uverila Teslu da želi da postane "električar". Nikola Tesla je u pismu takođe prvi put opisao svoju bliskost s mačkom koju je imao tokom svog odrastanja.
"Sa tri godine izvor svih mojih uživanja bio je veličanstveni Mačak - najdivniji od svih mačaka. Voleo bih kad bi mogao opisati privlačnost koja je postojala među nama. Živeli smo jedan za drugoga. Kud god bi pošao, mačak bi me pratio, u prvom redu zbog naše uzajamne ljubavi, a zatim i iz želje da me zaštiti. Kad bi se za to ukazala potreba, on bi se uspravio, udvostručio svoju visinu, nakostrešio dlaku na leđima, pa bi, repa ukrućenog poput metalne šipke i brkova napetih kao žice, dao oduška svome besu praskavim frktanjem. "Ff, ffft." Bio je to strašan prizor i onaj ko bi ga izazvao, bilo to ljudsko biće ili životinja, odmah bi se povuklo. Svako veče kada bi trčali, on bi jurio za mnom i hvatao me za hlače. Jako se trudio da me uveri kako će me ugristi, ali čim bi njegovi zubići probili odeću, pritisak bi nestao, a dodir njegovih zubića sa mojom kožom bi postao nežan i blag kao sletanje leptira na laticu. Obožavao se valjati u travi sa mnom. Dok smo to radili, on je grickao, čupkao i preo u užitku. Naprosto se nismo mogli zaustaviti. I tako bismo se valjali, valjali u groznici uživanja. Prepuštali smo se ovom očaravajućem sportu iz dana u dan, osim kad je kišilo".
Teslino iskustvo s Mačkom nateralo ga je da se zapita kako da iskoristi neverovatnunauč električnu snagu prirode. Ali Tesla je prvo morao da prevaziđe tradiciju koja je zahtevala od njega da upiše kurs za sveštenstvo. Na kraju krajeva, njegov otac je bio duhovnik, a i to je bila "najdraža želja" majke, koju je obožavao. Ali Tesli se ta ideja nije dopadala.
"Ova perspektiva mi je visila kao tamni oblak u umu", napisao je kasnije. To ga jednostavno nije privlačilo. Njegov um je bio previše radoznao, željan da istražuje razvoj novih ideja. Sveštenstvo definitivno nije bilo ono čemu je Tesla težio.
Dali mu ime Nikola da se zaustavi "prokletstvo"
Jelica Roćenović je na otvaranju izlože "Teslin kod" otkriva da je veliki naučnik zapravo peto dete svojih roditelja Milutina i Đuke Tesle.
"Godinama se mislilo da je Nikola njihovo četvrto dete. Mislim da su do toga da nije došli i neki naučnici istražujući crkvene knjige. Rođen je 10. jula 1856, dobio je ime po dedi i kršten odmah istog dana da bi porodici prestala da umiru deca na rođenju", objasnila je autorka.
Nikola Tesla je 1894. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a 1937. postao je njen redovni član. Pre toga, 1892. godine, dobio je počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija. Po jednoj teoriji on je odbio Nobelovu nagradu. Međutim, nedavno se saznalo šta se zapravo dogodilo s Teslom i pomenutom nagradom. Naime, on je tek 1937. bio predložen za Nobelovu nagradu, ali je dobio samo jedan glas od mogućih 38. Pojedini biografi smatraju da je bolje što je nije dobio jer je ovo priznanje umelo da ulenji brojne naučnike. Jedan od njih je bio Albert Ajnštajn, koji nakon Nobela nije došao ni do jednog novog značajnijeg otkrića.
Nikola Tesla preminuo je kao siromah 7. januara 1943. godine, a njegova sahrana je obavljena 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe obavljena je kremacija. Ispraćaju je prisustvovalo više od 2.000 ljudi, a o tom događaju su pisale sve novine. Na sahrani je svirao Teslin prijatelj, violinista Zlatko Baloković, po Teslinoj želji, izveo je prvo Šubertovu kompoziciju "Ave Marija", a onda i pesmu "Tamo daleko".
Autor: Snežana Milovanov
