Teleskop Subaru, koji se nalazi na Mauna Kea u Havajima, otkrio je niz objekata koji se nalaze izvan poznatog Kajperovog pojasa, zone koja se prostire izvan orbite Neptuna i koja sadrži stotine malih nebeskih tela, poznatih kao objekti Kajperovog pojasa (KBOs).
Ovo otkriće donosi novo viđenje strukture Sunčevog sistema, sugerišući da postoji mnogo složeniji pejzaž od onoga što smo ranije pretpostavljali, piše SciTech Daily.
- Ovi objekti verovatno pripadaju većoj, još neotkrivenoj populaciji - navodi se u izveštaju istraživača, što implicira da Sunčev sistem možda ima više sličnosti sa drugim planetarnim sistemima nego što smo dosad mislili.
Teleskop Subaru već godinama podržava NASA misiju Novi Horizonti, prve letelice koja je istražila Kajperov pojas iz prve ruke. Od svog lansiranja 2006. godine, ona prikuplja podatke o ovim udaljenim objektima, dok teleskop Subaru identifikuje potencijalno zanimljive mete za letelicu. Dosadašnji napori rezultirali su pronalaskom 263 objekta u Kajperovom pojasu, od kojih se 11 nalazi izvan njegove prihvaćene granice, što je značajan podatak za buduća istraživanja.
- Naša potraga za životom u svemiru otežana je činjenicom da imamo samo jedan potvrđen primer planete gde se život razvio – Zemlja. S ovim otkrićem, možda ćemo biti u mogućnosti da proširimo naše horizonte i bolje razumemo uslove potrebne za život - objašnjava dr Ves Frejzer, koautor istraživanja i član tima misije Novi Horizonti.
Već neko vreme postoji sve više dokaza za postojanje objekata izvan poznatog Kajperovog pojasa, ali ovo najnovije istraživanje ističe nešto potpuno novo.
- Ovih 11 otkrivenih objekata predstavlja novu klasu nebeskih tela, koja orbitiraju u prstenu odvojenom od Kajperovog pojasa - objašnjava dr Fumi Jošida iz Univerziteta za zdravstvene i ekološke nauke.
Taj prsten je odvojen prazninom u kojoj se nalazi veoma mali broj objekata, struktura koja podseća na prstenove viđene u drugim sistemima zvezda.
Foto: Pixabay.com
Ovaj prsten i razmak nisu novost u proučavanju planetarnih sistema; mnogi nascentni sistemi posmatrani pomoću teleskopa ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) u Čileu pokazuju slične obrasce. Ukoliko se potvrdi da je Sunčev sistem nastao iz mnogo veće magline nego što se prethodno mislilo, to bi moglo biti ključno za proučavanje formiranja planeta.
- Prvobitna solarna maglina bila je znatno veća nego što se ranije mislilo. Ovo može imati implikacije za proučavanje procesa formiranja planeta - ističe Jošida.
Otkrivena struktura na ivici Sunčevog sistema otvara nova pitanja u potrazi za životom u svemiru. Prema rečima dr Frejzera, Sunčev sistem se godinama smatrao relativno malim u poređenju sa drugim sistemima zvezda, ali ovi rezultati sugerišu da bi takvo viđenje moglo biti posledica posmatračke pristrasnosti.
- Možda, ukoliko se ovi rezultati potvrde, naš Kajperov pojas nije toliko mali i neobičan u poređenju sa onima oko drugih zvezda - navodi Frejzer.
Potvrda da Sunčev sistem potiče iz velike solarne magline može isključiti "malu maglinu" kao preduslov za nastanak života, što bi značajno povećalo šanse za pronalaženje drugih sistema koji zadovoljavaju sve prave preduslove za život.
- Ovo otkriće verovatno ne bi bilo moguće bez vrhunskih kapaciteta teleskopa Subaru – ističe dr Alan Stern, glavni istraživač misije Novi Horizonti.
Pronalazak života u svemiru postaje sve verovatniji, zahvaljujući ovim otkrićima, navodi se.
Iako je otkriće još uvek u fazi istraživanja, broj i raspodela objekata na rubu Sunčevog sistema predstavlja novo polje za buduća istraživanja.
- Sunčev sistem možda nije tako neobičan kao što smo verovali - zaključuje Frejzer, dok naučnici nastavljaju sa posmatranjima u nadi da će otkriti još više tajni.
Autor: Marija Radić
