Žene su ranije nosile crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor.
U znak žalosti za pokojnikom, rodbina od smrti počinje da nosi crno odelo. Žene su ranije nosile crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor. To se nosi godinu dana, i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva.
Međutim, danas se dopušta da se crnina obavezno nosi do 40 dana, a po želji pola godine ili godina. Ovde treba naglasiti da se, bez obzira, kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno obeležava i krsna slava. Kaže se, čak, da je potrebnije slavu slaviti pod tim okolnostima, jer se u molitvama za slavu molimo za pokoj duša naših umrlih srodnika.
Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke, igranke i slično. U svim ovim slučajevima i o svemu što je vezano za običaje o sahranama, dobro je posavetovati se sa sveštenikom, jer su običaji različiti u raznim krajevima, pa je ovde nemoguće pomenuti i ukazati da li je neki običaj dobar ili nije.
"Ne postoji ništa što bi crkva odredila, to je uvek stvar ličnog afiniteta. Žaljenje je, pre svega, unutrašnje stanje čoveka. Onaj ko pati za nekim tako pokušava da na bilo koji način nadomesti njegov izostanak. Ali, neke stvari prosto moraju da se prožive i prežive, a ta crnina je samo manifestacija žaljenja. Mada ne mora da bude tako - imate ljude koji nose crninu i imaju sve manifestacije žaljenja, ali im je ponašanje u potpunosti drugačije od stanja žalosti", kaže otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici.
Autor: Iva Besarabić
