Marko, mladić iz Srbije, našao se u neobičnoj dilemi – zaljubio se u devojku čije je roditelje njegov otac venčao, ali ne u crkvi, već u opštini. Nije bio siguran da li bi njihova veza mogla da se smatra grehom. Sa roditeljima nije imao podršku, pa se obratio svešteniku na sajtu Svetosavlje, u nadi da će dobiti odgovor na pitanje koje ga muči.
„Nisam siguran da li ulaziti u to ili ne. Kod mojih roditelja imam negativan odgovor. Tačnije se radi o devojci čije je roditelje moj otac venčao (tj. bio im kum), venčanje nije održano u crkvi već samo u opštini. Pitanje je jasno, da li mi možemo da budemo u vezi bez toga da se ogrešimo o Boga?“ pisao je Marko.
Odgovor oca Dušana bio je jasan i umirujući:
- Dragi brate, svedoci, kumovi na venčanju u crkvi, ne ulaze sa mladencima u duhovno srodstvo. Ovo srodstvo počinje tek sa krštenjem. Znači, da je tvoj otac bio kum na venčanju i u crkvi (a ne samo u opštini) roditeljima devojke sa kojom želiš da se zabavljaš, vas dvoje bi slobodno mogli stupiti u crkveni brak, jer niste ni u kakvom srodstvu.
Objašnjenje koje je usledilo donelo je dodatnu jasnoću u vezi s ovim delikatnim pitanjem:
- Druga je stvar, da su ti roditelji pozvali tvog oca da kumuje i na krštenju svog deteta, onda bi vas dvoje bili u drugom stepenu duhovnog srodstva, kao da ste brat i sestra. Ti si telesni sin svoga oca, a ona bi bila duhovno čedo njegovo.
Zaključak oca Dušana mogao je da ohrabri sve one koji se možda suočavaju sa sličnom situacijom:
- Ponavljam, vas dvoje nemate nikakve smetnje za stupanje u hrišćanski brak, razume se, ako među vama postoji iskrena ljubav i želja za zajedničkim životom.
Autor: Marija Radić
