Ovo je 10 NAJSTRESNIJIH POSLOVA na svetu: Zaposleni u ovim sektorima najlakše dožive 'sagorevanje'

U nastavku vam otkrivamo listu 10 najstresnijih profesija na globalnom nivou. U listi koju je objavio Mastersdegree.net u obzir je uzet nivo obrazovanja, plata, rast radnih mesta i prosečan nivo stresa.

1. Advokat

Toliko pravnih problema, tako malo vremena. Ostvarujući prvu poziciju na našoj listi, advokati se suočavaju sa nekim od najviših stopa sagorevanja, pri čemu 8 od 10 pravnika u kući prijavilo je povišen nivo stresa ili sagorevanje. Njihova profesija je trka sa vremenom, sa zahtevnim poslovima, kratkim rokovima i težinom pravnih pitanja klijenata. Sukobna priroda sudskih postupaka, etičke dileme i pridržavanje složenih zakona doprinose stresu.

2. Službenik za usklađenost sektora

Sledeći na našoj listi stresnih poslova su službenici za usklađenost, koji se kreću u igri sa visokim ulozima u industrijama kao što su zdravstvo, finansije, proizvodnja i vladine agencije. Njihov stres potiče od upravljanja složenim pravilima, osiguravanja etike, rukovanja rizicima, zaštite podataka i istraživanja pravnih ili etičkih pitanja unutar organizacije.

Sa 6 od 10 službenika za usklađenost koji su prijavili da doživljavaju sagorevanje na poslu, jasno je da zahtevi posla često utiču na ove profesionalce.

3. Građevinski radnik

Građevinski radnici se suočavaju sa ogromnim stresom, zauzimajući treće mesto na našoj listi zahtevnih profesija. Zapanjujućih 58% njih oseća se kao da im je život izmakao kontroli, što odražava težak fizički rad, duge i nepredvidive sate i nesigurnost posla koja preovladava u ovoj oblasti.

Poslodavci često zanemaruju mere bezbednosti, što ove radnike dovodi u povećan rizik od povreda.

4. Bračni i porodični terapeut

Bračni i porodični terapeuti su redovno izloženi sukobima i emocionalnim bolovima svojih klijenata, što može dovesti do stresa i sagorevanja. Složenost porodične dinamike i pritisak da se ispune visoka očekivanja klijenata doprinose izazovima sa kojima se suočavaju.

Iako postoji velika potražnja, više od polovine terapeuta u ovoj oblasti suočava se sa sagorevanjem u svojoj karijeri. Potrebna je veća podrška kako bi se pomoglo ovim profesionalcima da postave granice i daju prioritet svom blagostanju, čineći ih efikasnijim u pomaganju drugima.

5. Bolničar

Raditi kao bolničar znači svakodnevno se suočavati sa hitnim situacijama visokog pritiska, gde su sekunde između života i smrti pacijenta stalna realnost. Ova profesija izlaže bolničare traumatskim povredama i kritičnim zdravstvenim stanjima, što često dovodi do dugog i neredovnog radnog vremena koje narušava njihovu ravnotežu između posla i privatnog života.

6. Vatrogasac

Posao vatrogasca, rangiran je kao šesti najstresniji posao, je profesija koju karakterišu intenzivni fizički i mentalni zahtevi.

Nažalost, skoro polovina svih vatrogasaca će verovatno doživeti sagorevanje zbog različitih faktora kao što su poremećaji spavanja, fizička iscrpljenost, kao i uporan osećaj da nisu uradili dovoljno u kritičnim situacijama.

Da bi se sprečilo sagorevanje među vatrogascima, neophodno je pružiti podršku mentalnom zdravlju, podučiti tehnike upravljanja stresom i uspostaviti radno mesto koje podržava.

7. Savetnik za mentalno zdravlje, psiholog, psihijatar

Na sedmom mestu nalazimo savetnike za mentalno zdravlje, koji su profesionalci posvećeni pružanju pomoći pojedincima u njihovom mentalnom i emocionalnom blagostanju.

Izgaranje je uobičajeno iskustvo među savetnicima za mentalno zdravlje, pri čemu 45% njih prijavljuje osećaj stresa i sagorevanja. Ovo može biti zbog faktora kao što je umor od saosećanja zbog apsorbovanja emocionalnog bola klijenata ili suočavanja sa složenim problemima mentalnog zdravlja kao što su šizofrenija ili granični poremećaj ličnosti. Priroda savetodavnog rada jedan na jedan takođe može dovesti do profesionalne izolacije.

8. Savetnik za rehabilitaciju

Možda ste već primetili ponavljajući obrazac stručnjaka za mentalno zdravlje na rang listi. Savetnici za rehabilitaciju su takođe deo ovih stresnih poslova zbog složene i emocionalno izazovne prirode njihovog posla.

U ovoj ulozi, oni pomažu osobama sa invaliditetom kreirajući personalizovane planove, nudeći savetovanje i povezujući ih sa uslugama podrške kako bi poboljšali njihovu nezavisnost i opšte blagostanje.

Uprkos rastućoj potrebi za ovakvim kadrom, oko 45% terapeuta u ovoj oblasti prijavljuje da doživljava sagorevanje ili visok nivo stresa.

9. Hirurg

Hirurzi su veoma cenjeni u medicinskoj zajednici zbog svog izazovnog posla, ali ovo divljenje je mač sa dve oštrice. Pritisak da rade na najbolji mogući način, u kombinaciji sa dugotrajnim radnim satima, operacijama pod visokim pritiskom i ogromnim prilivom papirologije, dodaje značajan stres njihovoj cenjenoj poziciji.

Da biste postali hirurg, potrebna je doktorska ili profesionalna diploma, pri čemu većina troši najmanje 13 godina na obrazovanje, što uključuje značajne lične žrtve.

10. Kardiovaskularni tehnolog

Poslednje zanimanje koje se nalazi na našoj listi najstresnijih poslova je kardiovaskularni tehnolog, koji se često suočavaju sa izazovima na radnom mestu. Oni se bave praktičnom negom pacijenata, sprovode elektrokardiograme i druge dijagnostičke testove i pružaju emocionalnu podršku onima koji se bave zdravstvenim problemima srca.

Nedavno istraživanje je pokazalo da 33,3% osoblja za podršku koje radi u laboratorijama za srčanu kateterizaciju (CCL) doživljava sindrom sagorevanja.

Autor: Marija Radić