Voz je stajao da bi Tito otišao kod Divca! Neverovatna priča iz Prijepolja

Spomen soba posvećena partizanima koji su ovde konačili tokom Drugog svetskog rata, među kojima je bio i sam vrhovni komandant Josip Broz Tito, za Slavenka je veoma dragocena.

- Narod u prijepoljskom kraju Tita je dočekivao aplauzom i dobrodošlicom! Tako je to bilo - priča vremešni Slavenko za agenciju Rina.

A da to gostoprimstvo u kući Divaca, Tito nikada nije zaboravio govori i podatak da je maršal kad god bi putovao prugom Beograd - Bar, zaustavljao voz baš u ovom mestu, da bi se s njima sastao.

- Moj otac, koji je bio "vojnički tačan", kao nekadašnji komandant Mileševskog odreda, i ja, otišli smo tačno u minut, kako su nam rekli, na susret sa Titom. Ušli smo u voz, u vagon, koji je za tu priliku susreta bio određen. Tito je za desetak minuta stigao. Seli su i pričali, i mogu vam reći da je bio normalan čovek. Ništa uobraženo, ništa posebno, ali videlo se da je bio pametan - seća se Slavenko.

Na žalost, za ovu Spomen sobu danas retko ko zna, a nekada je bila puna posetilaca.

- Sve osnovne i srednje škole iz Prijepolja su ovde dolazile na izlete, čak su pravili i pešačke ture do Lučica da bi posetili Spomen sobu i da bi čuli biografije svih narodnih heroja koji su dolazili u ovu sobu i odavde rukovodili Narodno-oslobodilačkim pokretom - ističe Slavenkov najmlađi sin Branislav.

On kaže da je ponosan na prošlost svojih predaka i to što se u njegovoj kući nalazi ovakvo obeležje. Zub vremena ipak učinio je svoje, ali za restauraciju eksponata niko nije zainteresovan, čak ni oni koji su u njihovoj kući instalirali ovu istorijsku postavku.

- Mi smo se obraćali udruženju boraca iz Prijepolja i dobili smo odgovor da oni nemaju finansijskih mogućnosti da bilo šta ulože u ovu Spomen sobu, tako da ako u skorijoj budućnosti ne bude bilo ulaganja sa njihove strane, mi ćemo, naravno, sami to uraditi, ali se plašimo da nismo dovoljno stručni da na pravi način zaštitimo fotografije i sve ostalo što se u tu nalazi - naglasio je Branislav.

Većina onih čije se fotografije i ostala znamenja nalaze u ovoj sobi, posle Drugog svetskog rata dobili su svoje ulice, po njima su se zvale škole i druge važne institucije, međutim, danas su potpuno zaboravljeni.

Autor: Snežana Milovanov