Ispod njenog glamuroznog života krili su se demoni sa kojim se borila i bolest, koja je u to vreme bila epidemija
Đija Karanđi, prva supermodelka i lice koje je krasilo brojne naslovnice, smatra se izuzetno lepom ženom koja je učestvovala u kampanjama za Dior, Versaće, Iv San Loran...
Bila je toliko lepa, popularna i poželjna da su se "otimali" za priliku da sarađuju s njom. Ona je jedina manekenka koja je dva puta u istoj godini krasila naslovnicu "Kosmopolitena".
Fatalnu lepotu nisu mogli da joj oproste ni muškarci, ni žene.
Na prvi pogled je svima izgledala kao da živi bajku, ali je njen život krio mračne stvari.
Đija, rođena 1960. godine u Filadelfiji, na prvi pogled živela je bajkovito, proslavljena kao lice "Voga" i jedan od najvećih svetskih modela svog doba. Osim toga, bila je miljenica velikih modnih imena poput Kelvina Klajna, Ralfa Lorena, Diora i Armanija. Njeno poreklo je bilo italijansko, a njen sjaj na modnoj sceni bio je toliko veliki da su je nazivali "mala Đija", čime je stekla i nadimak od strane tada poznate manekenke Sindi Kraford.
Sa svega 17 godina, preselila se u Njujork, a već za godinu dana postala je profesionalni model, sarađujući s renomiranim fotografima i uživajući podršku najpoznatijih imena umetničkih krugova tog vremena. Njena slava otvorila joj je vrata visokog društva u Njujorku, dodeljujući joj status "elite" modela. Postala je redovna gošća kultnog kluba "Studio 54".
Međutim, njen život je krenuo nizbrdo kada je počela eksperimentisati s drogama, počevši od lakših supstanci, a zatim se suočila s ozbiljnim problemima vezanim za heroin. Ova tamna strana njenog života dovela je do promena u njenom putu karijere i izazvala ozbiljne lične izazove.
Bila je nezgodne naravi
Navnodno, po pisanju medija, Đija Karanđi je bila nezgodne naravi, pa se dešavalo i da ode sa snimanja ako je lošeg raspoloženja ili ako joj se ne dopada frizura.
Uprkos tome što je imala veze s muškarcima, Đija je bila jedna od prvih manekenki koje su pripadale gej populaciji. Govorilo se da je sklona neretko tome da se zaljubi u manekenke sa kojima je snimala editorijale. Pisalo se i pričalo o njenoj seksualnosti, pomalo "agresivnoj", navodno, ali i o tome da je pokušavala da zavede devojke sa snimanja.
Drogom je uništavala svoje telo
Ubrzo je morala na operaciju šake, jer je "toliko puta sebi ubrizgala injekciju na isto mesto da je postojao otvoreni inficirani tunel koji je vodio u njenu venu", kako je dokumentovao njen kasniji biograf Stiven Frid.
Na svom poslednjem snimanju za naslovnicu Kosmopolitena, morala je da prikrije tragove uboda na rukama tako što bi ih stavila iza leđa, ali i da nakrivi lice da prikrije naduvenost. Tada je imala svega 22 godine.
Postala je toliko lošeg stanja da niko više nije želeo da sarađuje s njom, pa je napustila Njujork i vratila se majci u Filadelfiju.
Obolela je od HIV-a
Tokom zime 1985. godine, počela je da sumnja da ima AIDS. Ova bolest joj je kasnije dijagnostikovana, a pretpostavlja se da se virusom HIV-a zarazila preko igle kojom je ubrizgavala heroin.
Kako se situacija pogoršala, njena majka nije dopuštala posete i boravila je u njenoj blizini sve do Đijine smrti, 18. novembra 1986. godine.
U jesen 1986. Karanđi je hospitalizovana. Postalo je očigledno da je spavala napolju na kiši i da je bila teško pretučena i silovana.
Niko nije znao za Đijinu smrt, pa se niko nije pojavio na sahrani. Tek nakon nekoliko sedmica objavljena je vest o smrti najlepše žene tragične priče.
Umrla je sama i na kiši, niko joj nije došao na sahranu.
Autor: Dubravka Bošković
