"Šta će biti s kućom? Zapaliću je" - čuvena je replika iz kultnog domaćeg ostavranje "Maratonci trče počasni krug" koja se i danas citira. Naša ekipa obišla je zdanje u kojoj su živeli Topalovići i prodavali pogrebnu opremu.
U strogom centru Beograda, neki bi rekli u samom srcu prestonice, na Kosančićevom vencu, nalazi se oronula kuća, na koju bi retko ko obratio pažnju. Smeštena na ćošku dve ulice, u neposrednoj blizini nekadašnje biblioteke grada Beograda već godinama se koristi kao slikarski atelje, a nekada su u njoj bili izloženi mrtvački sanduci i ostala pogrebna oprema i živelo je čak šest generacija porodice Topalović. Doduše, samo dok su snimali čuveni film "Maratonci".
Kultno ostvarenje snimljeno je davne 1982. godine, a o njegovoj neprolaznosti govori činjenica da je i dan-danas rado gledan kod domaće publike.
Naime, kuća u kojoj žive Topalovići i u kojoj se nalazi firma “Dugo konačište” nalazi se na uglu Zadarske i Srebreničke ulice. Danas oronula i zapuštena, dvospratnica izgleda sasvim drugačije.
Kako smo primetili, mnogi prozori kuće su razbijeni, a fasada je zbog starosti i neodržavanja propala i počela da se kruni.
Tek po koji prolaznik, stane da se fotografiše ispred kultnog zdanja, dok mnogi prolaze tek tako i ne znajući da je nekada tu pisana jugoslovenska filmska istorija.
Ono što je interesantnoi jeste da je kuća korišćena za snimanje samo sa spoljne strane, dok su scene iz same kuće odrađene u filmskom studiju. U ovom dvorištu, koje je sada ograđeno drvenom tarabom zelene boje, snimane su i scene dešavanja ispred kuće, pa tako i jedna od najpoznatijih scena domaće kinematografije kada Bora Todorović (Đenka) izgovara ono čuveno “Da znate da je ukusan Pantelija“.
Inače, ostale scena filma snimane su na više lokacija u Beogradu i okolini. Početak "Maratonaca" snimljen je u Pančevu, u zgradi nekadašnje kafane. S druge strane, dom Bilija Pitona se nalazi na Topčideru..
Scena u kojoj Bora Todorović i Seka Sablić “vežbaju” za film snimana je na jezeru Trešnja, koje se nalazi oko 30 kilometara od Beograda.
Autor: Dubravka Bošković