Čovek koji je umro pre 2.000 godina u južnoj Španiji želeo je da se njegov pepeo potopiti u belo vino, verovatno kao deo neke vrste rituala koji je trebao da mu pomogne na njegovom putovanju kroz zagrobni život.
Neverovatno, ali je urna koja sadrži njegove ostatke natopljene pićem uspela da spreči propadanje drevnog plonka, što ga čini najstarijim preživelim vinom u tekućem obliku ikada otkrivenim.
Urna je prvobitno pronađena 2019. godine kada su radovi na iskopavanju u gradu Carmona otkrili podzemni rimski mauzolej za koji se smatra da je izgrađen za bogatu lokalnu porodicu. Unutar komore istraživači su otkrili šest urni ispunjenih pepelom, od kojih je svaka pripadala drugoj osobi.
Jedna od tih urni, koja je sadržala kremirane ostatke muške osobe, takođe je bila "do vrha ispunjena crvenkastom tečnošću", objašnjavaju autori nove studije.
Na temelju izvrsnog stanja očuvanosti unutar podzemne grobnice i činjenice da su sve ostale urne ostale suve, istraživači su odmah isključili curenje kao objašnjenje za ovu čudnu tečnost, sumnjajući da je to možda vino iz rimskog doba.
U potrazi za pojašnjenjem, autori studije analizirali su hemijski sastav i uporedili ga s modernim vinima iz obližnjih vinograda u mestima kao što su Herez, Montila-Moriles i Sanlukar.
"Mineralni profil crvenkaste tečnosti uporediv je s profilom trenutnih šeri vina iz Hereza, vina iz Kondado de Huelva i fino vina iz Montila-Morilesa − oznake porekla nedaleko od Karmone", pišu.
Foto: Pixabay.com
Kako bi pouzdano identifikovali drevnu stvar, istraživači su u njoj pregledali ključne biomarkere poznate kao polifenoli. Pritom su otkrili da su dva najkoncentrisanija flavonoida prisutna u tekućini kvercetin i apigenin, koji se dobro slaže s modernim vinima.
Sveukupno, autori su identifiikovali sedam polifenola koji su takođe prisutni u vinima iz Montilla-Morilesa, Jereza i Sanlúcara, dok je odsutnost siringične kiseline ukazivala da je vino zapravo belo – uprkos crvenkastoj nijansi koju je poprimilo tokom godina .
"Rezultati dobijeni u ovom radu snažno upućuju na to da je crvenkasta tečnost u urni s pepelom izvorno bila vino koje se s vremenom raspadalo, te da je bilo staro oko 2.000 godina, te je stoga najstarije vino pronađeno do danas", zaključuju.
I dok se trenutno malo zna o identitetu onih koji su smešteni u mauzoleju, gravure na dve od šest urni pokazuju da davno mrtva skupina uključuje par po imenu Hispane i Senikio.
U međuvremenu, što se tiče svrhe drevnog pića, istraživači objašnjavaju da je "urna morala biti napunjena vinom u svojevrsnom ritualu žrtvovanja u pogrebnoj ceremoniji ili kao deo pogrebnog obreda kako bi pomogao pokojniku u prelazu na bolji svet".
Autor: Marija Radić
