Astronomi i zaljubljenici u nebo širom sveta pripremaju se za eksploziju zvezde koja bi se uskoro trebala da se vidi golim okom na severnoj hemisferi.
Opservatorija
Eksplozija će se dogoditi u sazvežđu mlečni put u binarnom sistemu T CrB, koji je od Zemlje udaljen oko 3000 svetlosnih godina, a nalazi se u malom sazvežđu Severne krune.
Eksplodiraće beli patuljak
Sistem se sastoji od belog patuljka, ostatka zvezde veličine Zemlje koja je mrtva i ima masu uporedivu sa našim Suncem, te drevnog crvenog diva, koji polako gubi vodonik jer ga patuljak svojom gravitacijom neumoljivo proždire.
Vodonik sa crvenog diva skuplja se na površini belog patuljka, što uzrokuje porast pritiska i temperature na njemu.
Kada se nakupi određena kritična količina vodonika na površini patuljka pokrenuće se termonuklearna eksplozija, u kojoj će nakupljeni materijal biti izbačen u svemir, a bljesak će se videti i sa Zemlje.
U sistemu T CrB taj bi se događaj mogao ponavljati u proseku svakih 80 godina. Naravno, treba imati na umu da mi vidimo događaje koji su se već odvili prije 3000 godina.
Nove zvezde na nebu
Naziv "nova" dolazi od latinske reči "nova", koja ima isto značenje na srpskom. a odnosi se na pojavu zvezde koja se pre nije videla golim okom jer je njezin sjaj bio previše slab.
U drevnim civilizacijama posmatrači neba nisu imali teleskope kako bi znali da je na istom mestu na kojem se pojavila sjajna zvezda pre postojala bleda zvezda. Stoga su smatrali da se na nebu pojavila nova zvezda.
Crveni divovi su zvezde koje su potrošile svoje fuzijsko nuklearno gorivo. Suncu će se to dogoditi kroz nekih pet do šest milijardi godina.
Eksplozija nove ne bi trebalo da pomeša sa pojavom supernove, koja je daleko snažnija i koja uništava zvezdu. Supernove su konačne, titanske eksplozije koje mogu biti milion puta sjajnije od Sunca. Mogu se dogoditi u različitim scenarijima, uključujući smrt masivnih zvezda ili sudare zvezda. One oslobađaju ogromne količine energije i mogu stvoriti nove elemente te proizvesti udarne talase koji utiču na okolni prostor.Eksplozije nove, koje se događaju na površinama belih patuljaka i nakon kojih patuljci ostaju čitavi, mogu se ponavljati, ponekad i u pravilnim ciklusima. Takve nove nazivaju se rekurentnima, odnosno ponavljajućima.
- Postoji nekoliko rekurentnih nova s vrlo kratkim ciklusima, ali obično ne vidimo često da se neka eksplozija ponovi za vreme jednog ljudskog života, a posebno je retko tako relativno blizu našem sistemu - rekla je dr. Rebeka Hansel, naučnica specijalizovana za nove u NASA.
- Izuzetno je uzbudljivo imati ovu poziciju u prvom redu - dodala je.
Evo kada će se videti
Vilam J. Kuk, šef NASA-inog Ureda za okoliš meteoroida, u e-poruci je rekao da se većina nova događa neočekivano i bez upozorenja.
"Međutim, T Coronae Borealis jedna je od 10 poznatih rekurentnih nova u galaksiji. Iz poslednje erupcije iz 1946. godine znamo da će zvezda imati slabiji sjaj nešto više od godinu dana pre nego što se on naglo poveća. T Coronae Borealis počela je da slabi u martu prošle godine, tako da neki istraživači očekuju da će postati nova negde do septembra. No pretpostavke o tome kada će se to dogoditi kreću se u rasponu od nekoliko meseci - sa onim što sada znamo ne možemo dati tačnu procenu - objasnio je on.
Očekuje se da će zvezdani sistem, koji je previše bled da bi se video golim okom, dostići nivo sjaja sličnu onoj zvezde Severnjače.
Kada nova dostigne vrhunac sjaja, činiće se kao da se pojavila nova zvezda. Nekoliko dana ona će moći da se vidi golim okom bez ikakvih astronomskih uređaja ili dvogleda. Nakon toga će izbledeti i postati nevidljiva sledećih 80 godina.
NASA-ini naučnici upozoravaju da nove, čak i one rekurentne koje se javljaju u ciklusima, znaju da iznenade, što znači da postoji neka mogućnost da eksplozija izostane na duže vreme.
Autor: Snežana Milovanov
